Učitelj

818 | Учитељ

Радиша М. Стефановић

Цртање у забавишту )

|. Задатак и важност

Цртање је, слично говору и физиономији, начин изражавања идбја или језик дечје душе. У почетку цивилизације оно је почињало пре писања, јер је писање у прво било тако рећи конвенционално и схематичко цртање. Полазећи са гледишта, да дете у своме развитку пролази кроз оне исте фазе кроз које је и човечанство прошло, логично је, да дечји инстикт за цртањем треба развијати још у забавишту и да настава цртања треба да отпочне много пре од наставе писања.

1. Цртање је један елеменат васпитања и потпомаже, да се развијају многе психичке особине а нарочито посматрање:

У примитивној дечјој души као и у целокупном животу човечјем, најважнију улогу играју чула а нарочито чуло вида. Нема сумње да су очи од пресудног значаја по умни развитак човечји, јер преко њих добијамо највећи број представа. Кад би могли да се изврши анализа садржине свести, нашло би се, да она води порекло највише од чула вида. Отуда чуло вида треба развијати а оно се најбоље развија посматрањем.

Кад дете ступи у забавиште, оно већ има довљно развијена чула и код њега бива исти процес виђења као и код одрасла човека. На тај начин веровало би се, да дете види све оно, што види и одрастао човек, али то није тачно. Чак и многи људи не запажају подједнако и правилно на предметима: боју, облик и осветљеност. Отуда непрестано и сретамо људе, којису потпуно неспособни да тачно опишу ма какав конкретни предмет. Они виде само оно, што их интересује и што знају, али не примећују многе појединости и морамо им на њих обратити пажњу. Код деце је то још изразитије. Она посматрају примитивно, просто и брзо прелазе са предмета на предмет па је потребно, да их вежбамо у свесном посматрању. Дечје око треба да буде извежбано, да сваки предмет правилно запази и види, како по облику тако и по боји и осветљености и тек тада деца добијају јасну и потпуну представу, а то и треба да буде циљ посматрања.

1) Одломак из дела „Раду дечјем забавишту", које ће ускоро изаћи из штампе.