Učitelj
820 yuu i BOM
златарски предмети, накити, порцуланске ствари, ћилимарство и сви радови, који имају везе са уметношћу, могу да се израђују највише помоћу цртања.
||. Историјски развитак.
Још у оно доба, када су људи употребљавали оруђа од камена и живели по пећинама, исецали су на камену и изрезивали на дрвету извесне шаре и слике, којима су исказивали своје мисли па и читаве догађаје. Стари Мисирци и Феничани били су најнапреднији у томе, што нам сведоче оне колосалне пирамиде, обелисци и статуе.
У средњем веку цртање је било распрострањено само по манастирима, а то видимо по многобројним почетним словима и сликарским: радовима на пергаменту.
У новом веку Коменски је био први педагог, који је обратио пажњу на цртање и истицао, да се цртањем вежба око, рука и буди интерес. Русо, велики претеча модерне педагогике идеализма, препоручивао је такође цртање ради вежбања ока и руке и то с природе а никако са прегледа. Њему је следовао 'Песталоције, «који је први увео наставу цртања у основне школе и тражио, да се прво почне цртати па онда писати, јер је тим путем прошло и човечанство у своме развитку. Али Песталоције је сматрао, да геометријски облици чине праву суштину цртања и у томе је грешио. Он је тражио, да дете прво црта праве линије, па квадрате, троугле и тек онда кружне линије и тако је његов метод постао механички.
Овнивач дечјих забавишта Фридрих Фребел узимао је такође за полазну тачку геометријске слике. Слажући коцкице и дрвца, дете упознаје геометријске облике а преплетајући разнобојне пантљике, упознаје се са бојама. Захваљујући аналогији и помоћи, коју пружа коцкасто ишпартана. хартија и благодарећи инстикту за хармонију, дете почиње да проналази нове комбинације линија, чији га распоред очарава и непрестано храбри на нове напоре. Али против оваквог цртања устали су данас и лекари и методичари. Лекари тврде, да су укрштене линије шкодљиве за очи, кад се у њих дуже гледа а методичари, да се овом методом занемарује слободно вежбање ока и руке и да се ученици навикавају на механичко цртање. |