Učitelj

УЧИТЕЉ

Септембар 1928. | БЕОГРАД

Василије А. Пејхељ професор

Нова школа.

Наша школа поред свих својих добрих страна има и слабе, негативне, а то је њена изосталост од живота. Последњих две-три деценије живот је нагло коракнуо напред. Аероплани су освојили ваздух, радиоапарати скоро су уништили растојања, медицина води опасну борбу са старошћу, инжињери већ сањају о саобраћају са месецом и Марсом и т. д. И у овој ужурбаности, у овој грозници проналазака и открића, рекао бих, да се јако осећа потреба за новом школом, која би одговарала захтевима нашег живота, која би спремила не само поштене грађане него и људе спремне за колективан живот и рад са јако развијеним социалним осећањем. Нећемо сада говорити о добрим странама наше школе. Оно што је у школама добро, нека и даље остане! Вреди говорити о оним појавама, које коче напредак педагошке мисли и рада, које морамо уклонити и од којих треба да се школа ослободи. Већина наставника и школа још увек живи по педагошком Јеванђељу Хербарта, радећи из дана у дан по калупу који је дао Хербарт и његови ученици.

Неоспорно је, да је Хербарт врло крупна научно-педагошка величина, да је он оснивач и творац научне педагогије, која треба да се наслања на етику и психологију, али ни Хербарт није рекао последњу реч. За преко 80 година откако је Хербарт умро, живот се у многоме променио; за ово време у свима гранама живота и наука десиле су се велике промене, једино педагошка мисао слабо напредује, као да се боји прекинути са старим педагошким традицијама и не нашавши нове путеве да не остане на раскрсници.

Мало има наставника отворених реформатора, који би јавно и дрско подигли устанак против садашњег система, а међутим, има много њих који осећају потребу реформе да-