Učitelj

ПР

Социјално питање и школа 343

на пергаментима из класичног доба старих Грка и Римљана. Од тада је почела да слаби моћ ауторитета, предања и верског учења. На њихово место ступа слободно мишљење, самостално испитивање и критика. Руше се и патријархални односи и јавља тежња за стварањем новога и реформама.

Период, познат под именом „доба просвећености“ (17. и 18. век) одликује се: на пољу теологије се признаје природна религија или деизам, који се као религијско-философски правац бори на два фронта — противу теизма и атеизма. Он хоће веру у откровења да замени разумном вером. Тенденција деизма је критика и одбацивање свега, што је противно разуму и науци. На пољу етике проповеда аутономни морал, т. ј. морал створен из најунутарњијег бића човековог. Аутономија моралне воље се састоји у томе, што ова сама себи даје законе. Аутономно моралној вољи одговара категорички императив, т. ј. безусловини захтев да се хоће добро. На пољу политике државно правна наука је независна од постојећих институција. Код свих трију ових области постављено је било као главно начело: слободно мишљење, што је било теоријски несумњиво тачно, али је у пракси одвело ка претераном закључивању, што се није могло потпуно остварити, пошто није узимало у вид постојеће, створено стање и силе, које у њему делају — кратко речено, што није било историјског схватања, без кога нема позитивних резултата. |

За ново доба од велике је важности појава неколицине људи у 18. веку у Француској. Они се с правом могу назвати“ претече револуције, која је прокламовала слободу, братство и једнакост међу људима.

Као реакција на „век Луја ХЛ,“ време апсолутизма, извештачености у аристократским круговима и привредне спутаности, наступила је супротност, коју су наговештавали неки појмови у друштву још за Лујевог режима и припремљено је земљиште револуцији. Место религијског „вјерују“ јавили су се проповедници слободе, од којих су многи за своју смелост испаштали међу зидинама Бастиље. У том времену и журналистика постаје велика сила.

Жижа западно-европског духовног живота у 18. веку био је Волтер (1694—1778). У неким својим списима он је се