Učitelj

344 У шите љ

угледао на енглеске филозофе разума и материјализма и целог свог живота борио је се противу самовоље и тираније.

Од највећег значаја за преокрет у политичком мишљењу новог времена била су Монтескијева „Персијска Писма"' и „Дух Закона" (1689—1755) у којима је Монтескије изложио главне мисли о државној филозофији.

Дидеро (1713—1784) пак.био је познат са својих жестоких протестних списа, као противник теологије. Убрзо је постао потпун атеиста и материјалиста.

У највећој противности с материјализмом оног времена, које је одрицало божанство и загробни живот, јесте Жан Жак Русо (1712—1778). Његово учење је претерана реакција на изопаченост једне културе, којој је недостајао морални и филозофски основ. Његов спис „Емил" који је Гете назвао природним јеванђељем васпитања, много је допринео значају идеје о васпитању. Његов „Друштвени Уговор" тражи самоуправу народа. За време револуције је Робеспјер. с конвентом био учинио покушај да оствари у Француској Русовљеве идеје.

=

Ми, данашње поколење, налазимо се у духовном погледу у периоду критичко-експерименталног мишљења. После дугог господарења средње-вековне сколастике, задобио је значај експериментални метод не само у природним наукама већ и у другим областима знања. Енглез Бакон је био први, који је заступао реални, антиспекулативни, антидијалектички правац у науци и стављао поред разума искуство, посматрање, индуктивни метод. Експерименат и критика јесу карактерне црте научног духа нашег времена и њиме се данашње доба разликује од свију ранијих времена. |

Неограничена слобода и потпуна једнакост међу људима биле су идеали, које је тежила да оствари француска револуција у друштвеном и државном животу. Оне су требале да буду корекција ондашње потчињености и спутаности појединачних сила у духовном, политичком и привредном животу, уклањањем сталешких неједнакости и запостављања грађанских редова у корист племства и свештенства.

После преживелог колективизма и спутаности, после француске револуције дошао је и ојачао дух личне слободе,