Učitelj

Социјално питање и школа 345

такозвани индивидуални либерализам, који и данас влада у духовном, политичком и привредном животу.

II.

Познато је'да је вечита судбина свега земаљскога, да добро прати зло, радост прати жалост, а после здравља долази болест. Ништа у свету није апсолутно, па и људске творевине нису савршене. Ма како замишљали свет, увек ће он имати не само светле, већ и тамне стране. МИ прво дејство принципа слободе дејствовало је као мина и на Западу разрушило стари друштвени поредак, али свет после те катастрофе дуго није могао доћи к себи. Филозофско учење за време велике револуције и у првој половини 19. века било је апстрактно индивидуалистичко и у толико негативно. Оно је човека одвојило од Бога и ближњега, ослободило га од предрасуда и туторства, али му није поставило нове дужности, које би биле изнад његовог личног добра. Напротив, ново доба захтева нов дух и нову савест, дух узајамног признавања и разумевања нада и брига наших ближњих, дух безусловне добре воље.

Огромни напретци у техници помогли су западно европским народима и Америци да завладају природом у толикој мери, како се раније није могло ни сањати, да она за њих ради. Брижљивом негом материјалне културе тамо су створена велика богаства и сиротније класе боље живе него средње класе у земљама са слабом привредом. Али су једновремено народи западне Европе и Америке стављени пред разноврсне проблеме од најозбиљнијег значаја.

О чисто привредним и материјално-социјалним проблемима је на Западу веома много расправљано, али се тамо не поклања исто толика пажња и психолошким појавима, који су изазвани механизирањем рада и живота. Међутим духовно-моралне последице никако нису мање важне, нарочито када је духовно стање свих оних људи, који су под утицајем машинског рада и који већином живе по великим градовима, претрпело велике промене, чији је значај у толико судбоноснији, у колико се лагано и неприметно извршује и не може се бројевима представити .