Učitelj

Социјално питање и школа 349

миланости људи у тесним становима. Из основа измењени спољни живот и појимање ствари искључиво разумом, као и губитак старих унутрашњих добара, унели су у живот људски не само дисхармонију и несигурност, већ створили и велику душевну празнину.

TDI.

У почетку ове расправе је речено, да социјално питање обухвата и школу, народно просвећивање. Има људи, који народно просвећивање стављају на прво место при решавању социјалног питања, да ће се с повољним решењем народног просвећивања моћи повољно решити и социјално питање. Тако познати ауторитет на пољу економске науке, Густав Шмолер, вели: „Крајњи и најдубљи разлог социјалне беде, која притискује свет, није толико у неједнакости имовној, колико у разлици образовања појединих друштвених редова.“ Јасно је, да ступањ просвећености једног народа, као и његов поглед на свет дају правац како привређивању, тако и духовном и политичком његовом деловању. Исто тако неоспорна је истина, да ваљаност целог народа зависи од правилног васпитања народног подмлатка и да због тога треба школи поклонити највећу бригу и за њу чинити највеће жртве.

Школа не поставља циљеве живота и нова времена не долазе из школе. Поменути педагог Тевс у реченој својој књизи вели: „нужда, борба и рад стварају људе. Ратови, државни преврати, технички и привредни напретци дају животу нову садржину. Тенденције, које влдају у друштву У извесном времену, ток целокупне културе одређују и циљеве школе.“ Према томе школа има задатак да пронађе путеве и начине да би се што већи брај појединаца са што више физичких, умних и моралних сила ставио у службу културе, да се најинтензивнији појединачни живот доведе у склад с најекстензивнијим (најширим) друштвеним животом.

Речено је да се у духовном погледу ми налазимо у периоду експериментално-критичког мишљења. Међутим данашњи наставни метод у школама је претежно сугестивнодогматички. Наставник пружа ученицима готова знања и ови се не упућују у то, да испитују истинитост наставног гра--