Učitelj

350 Учитељ

дива. Ако се пак жели настава применљива у животу, онда треба код ученика развијати више умење, а не само знања. Умење је снага, која се формира изнутра, ствара се вежбањем. Знање је својина, постала више споља. Према томе обоје је различно, а често пута једно другом противно. Да би ученици могли и доцније у животу стварати свој суд о многим питањима и да неби подлегли сугестији дневне штампе, политичких агитатора и сумњивих ауторитета, треба им изоштрити поглед за оно што је стварно. То је истина много тежи посао него сугестивно кљукање готовим наставним градивом. Тиме се развија код ученика место пасивности, која је остатак из времена спутаности, активност, јака воља, као круна свега образовања. Згодним питањима у настави треба ученике вежбати да откривају истине. Речи „зашто“ и „зато“ треба често да се чују у школи. На пример из земљописне наставе: зашто у предратној Србији све веће реке теку с југа на север> Одговор: зато, што је њено земљиште нагнуто према северу. Зашто на присојној страни брега раније цвета биље него на осојној> Што присојну страну дуже и јаче греје сунце, и т. д. На овај начин се може поступати и у другим наставним предметима. Крајње је време да школа напусти дидактички материјализам, оно погрешно дидактичко гледиште, које сматра само количину наставног градива за главно мерило образовања.

Да би у привредном погледу школа могла одговорити задацима, које живот ставља, јер се не учи за школу већ за. живот, како је одавно речено, она треба да спрема децу да могу када одрасту заслуживати свој насушни хлеб. Прече је познавање закона, који условљавају наш економски опстанак него познавање закона, по којима се небеска тела крећу у васиони, Познавање економских закона је исто толико

важно као и познавање моралних закона, пошто човек м ОБА

ра најпре имати обезбеђен материјални опстанак, па да може вршити моралне дужности. Тек материјално благостање даје како појединцу, тако и народу могућност да им природа служи и да се њена добра претворе у културна добра. Без благостања нема доколице, а без ове:нема науке и уметности, рекли су још стари. Значај школе за народно благостање | огледа се у томе, што је народ с бољим школама, чија је де-