Učitelj

Социјално питање и школа 357

потребе. „Туђа рука свраб не чеше", „сваки је ковач своје среће", „помози се сам, па ће ти и Бог помоћи" итд.

Јоханес Тевс у већ поменутој својој књизи говори: „ми смо се поступно навикли да сву помоћ очекујемо од других, а од себе мало или нимало. Тиме долазимо у многоструку зависност. Спасење наше душе поверавано свештенику, тело лекару, чување нашег права судији, а наше грађанске односе уређује полиција и власт. У свету ће бити боље само тако, ако сами себи будемо свештеници, судије, лекари, полицајци“. |

Друго, учитељ треба да буде члан и помаже она удружења, која имају за циљ добро детета. Јер су самопомоћи стављене границе, није сваки толико јак, да се може увек сам помоћи, нарочито то вреди за дете. Њему треба друштво да притекне у помоћ. Ово има и већи ауторитет него појединац и може да постигне већи успех утичући на јавно мнење у корист постављених себи циљева и прибирајући материјална срества за исте. За добро детета раде разна хумана друштва; обданишта, склоништа, забавишта; удружења противу алкохолизма, противу свега што ·је ружно у речи и слици и Т.Д..

Треће, учитељ као грађанин треба да је увек готов да помогне општину и државу у извођењу њихових многих и крупних задатака. Као васпитач народног подмлатка и народу најближи носилац културе, он треба да има увек на уму све ово што је овде речено, па ће бити позитивног усопеха на срећу народне целине.

~

Живојин 6. Ђорђевић:

Надзор народних школа.

Предавање одржано 14-Х1-1928. г. у Педагошком Друштву у Београду.

Домен школског надзора.

Питање домена школског надзора има двоструку важност; прво, ради тога, што он у надзорној пракси у опште није обележен, а и законодавне му трасе нису довољно јасно постављење; друго, ради тога што, у колико је мени познато,

+ 5