Učitelj

Il C RX O TO: BM | a 317

мо и јеттотећто, која је јасан ефект сећања номенклатуре добијене у школи: „да календар означава дане а термометар степени“: Исто тако збрка између глбипаје и саггепа дошла је због асоцијације, која се појавила у дечјој свести слушајући како се продаје „Сагхгенћа де! Тпђипгн“. Сличне погрешке, произашле по аналогији умних процеса, су збрка телеграфа са жицама, пијаће воде са бисером, мисионара са конвентом, којима следују још и друга погрешна тумачења, али са приближним смислом. Тако смо видели, како за телеграф кажу, да је „машина за говор“, изложба на је „један празник“, суд — „место где се осуђује“. У свима тим тумачењима огледа се неодређена и нејасна идејама о комуникацијама, ауторитету и правди.

Због сличности асоцијација у којима је тешко распознати главне елементе, извесне дефиниције исказују се потпуно супротно као што је случај са урођеником „који није рођен у једном месту“ и пијаћом водом, која је „рђава вода“. Ту дете осећа али нејасно, да се само реч урођеник односи на један квалитет рођења а пијаћа вода на једну њену каквоћу. И ако умне асоцијације често наведу децу на погрешна објашњења, у извесним случајевима служе им да дођу до правог смисла речи. Тако деца одговарају: „Пијаћа вода је она, која није из баре и која може да се пије“; „Добра вода“ а то због тога што. су некад чула, да не треба пити воду из баре, да треба пити само пијаћу воду, јер је друга штетна и т. д. Онај дечји одговор да су „Страна и национална вина она, која су из наше и туђе земље“, дошао је због тога, што је дете једног дана купило поштанску карту за иностранство, да је пошље ван Италије. Поред просте умне асоцијације овде имамо и једно сопствено размишљање, којим је дете изједначило значај речи. За реч библиотека једно дете тражило је неку реч, која му је несвесно асоцирана и нашло је израз школска библиотека, сећајући се насловног листа једне своје књиге па је одговорило: „Мора да је нека ствар из књига за читање“. Друго дете је мислило, да морална значи нармална школа па је покушавало, да са познатом речи школа расветли и непознату реч нормална.

Погрешна тумачења, која зависе од простих асоцијативних односа, много су чешћа код мање деце од 6—8 го-