Učitelj

ПИсихеловгија 383

сао схвати помоћу експеримента и личних утисака, дају при_ упоређењу са другима највише тачних одговора.

Између деце која припадају богатим породицама и оне, која припадају сиромашним породицама, постоји велика разлика прво због ранијег развића а затим и због већег броја речи, којим господаре она прва као и због њихове нарочите способности, којом тумаче поједине речи. Ако међу њима извршимо поређење, онда ћемо видети, да је дете из богате породице према детету из сиромашне породице као 2 према 1. Богато дете схвата два пута брже, два пута тачни ЈЕ смисао речи, само се ређе истиче у схватању по сличности, док се чешће користи личним обавештавањима. Њему и околина пружа згодну прилику да лако и сигурно реши своју сумњу и своју радозналост. Али ово пак не значи, да сиромашна деца имају недостатак интелигенције, већ само задоцњење у умном развићу због недовољног васпитања и слабог утицаја околине. Као што се зна из оног славног искуства патологије, зечја нова, кад се држи у загрејаном суду, расте много брже, док она на обичној температури са свим постепено. Тако и богато дете нема јачу интелигенцију, али се на“ лази у бољим условима, да је брже развије. Горњи подаци, проширени на веће поље истраживања, могли би имати нарочите педагошке вредности, јер би нам показали схему и формуле помоћу којих би најбоље усадили“ извесне по јмове детету; покавали би нам тренутак, кад је дете способније за један или други појам, за његово усвајање асоцијацијом или експериментом и који је од ових путева најбољи.

Механизам за асимилацију и искоришћавање идеја и речи код детета је чудно организован, јер се оно служи извесним бројем елемената, асоцијација, обавештења, слично“ сти, погрешка, док не извуче потребне елементе за тумачење речи и за њихово преобраћање у мисли. Исто као што организам при физиолошкој асимилацији хране извлачи из најразличитијих хемијских процеса, из масти, гликозе, албуми“ " ноида, потребне састојке ва своју исхрану. Та организација јасно потврђује онај закон који влада свима процесима психичког живота дечјег, закон најмањег напора. Ништа од онога, што дете види, чује, прислушне или пита, није изгубљено већ све буде прикупљено, асимиловано и но