Učitelj

110 Меч и тв

и аналитичкој психологији. Оно што њега непосредно интересује јесу они први и примарни извори свеколике људске и животињске енергије, оно што покреће човека (или животињу) на делање сваке врсте. Која је то моторна сила која нас креће и која је извор свих наших тежњи, жеља, учињених дела и замишљених идеала, почевши од најнижих нагона за самоодржање па до оних најузвишенијих тежњи ка Правди, Истини Лепоти...2 Шта је, дакле, оно што поставља циљ свима нашим активностима и снабдева нас енергијом да до циља дођемог

Људски ум далеко је од тога да је једна „табула раза“ како га је Лок замислио. — празан, неисписан лист хартије по коме искуство исписује своје трагове и тако ствара умну садржину и, како Хербарт вели, карактер. Јер душевни живот не почиње са рођењем и психологија не зна за апсолутне почетке: осим навика и „представа“ стечених искуством, дубоко у нашој природи укорењена су вековна искуства наших предака, нашег племена, наше расе: то је наше духовно наследство и оно нас, са или против наше воље и разума, моћно гура бољој или горој судбини. Тако, осим склоности стечених у току живота једне јединке, морају се признати и ове урођене или наслеђене склоности које Макдугал назива „психофизичким диспозицијама“ и које су, по њему, заједничке људима свих раса и свих времена, па их чак налазимо и код животиња, нарочито код оних виших. Ове „урођене или наслеђене психофизичке диспозиције“ јесу корен, јесу први и једини извор свеколике душевне енергије, јесу подстрекач свих наших побуда и дела. Улога разума, пак, — а то је још Аристотел увидео — искључиво је практичног карактера: да укаже на најподесније путове, средства и начине којима нам ваља ићи да бисмо постигли циљ који је већ унапред одређен и постављен. Телеолошку функцију, пак, и динамичан, моторан карактер имају само ове „диспозиције“. Ако бисмо се послужили једним поређењем, казали бисмо да као што фини механизам једне машине није сам собом довољан да је стави у покрет, већ је потребна моторна сила — пара или електрицитет, — тако ни све суптилности разума не могу произвести ни најмањи душевни (ни физички) покрет ако не би било ове душевне моторне силе.