Učitelj

КОМПЛЕКСНА НАСТАВА У НАШИМ ШКОЛАМА 171

у комплексним школама има више простора за манифестацију дечјих склоности и позива. Не могу се овде изнети сва преимућства комплексног система пред данашњим, али је и ово што је речено доста.

Па да ли је могуће да се и код нас примени та комплексна настава» А зашто нер Она није некакав географски или етнографски спениалитет, то је систем рада, који се може применити у свим деловима света, за то што је лакши, за то што је целисходнији и природнији од данашњег и најзад је просто јевтинији него данашњи систем. Не тражи комплексна настава ни већу педагошку спрему од оне коју већ имају учитељи; тражи се једино добра воља, енергија, истрајност и одушевљење за остварење нове школе. Намеће се друго питање. На који би се начин могло прећи на тај нов систем, и који би био тај, који би теорију претворио у праксу и показао разумност новог система и његово преимућство пред старим. Постоји мишљење, да су за увођење ове новине најпозванији наставници школског рада у учитељским школама. Они спремају будуће учитеље, они би требали да покажу и праксу комплексне наставе. Захтев је оправдан, али само донекле и ево због чега. Пре свега комплексни систем рада потпуно се разликује и по облику и по садржини од система по коме се ради у нашим вежбаоницама. Ниједан наставник школског рада нема права да за свој рачун такву реформу изведе, нити га уопште може да има јер је његова делатност ограничена пре свега постојећим програмом; затим школскоме раду додељено је свега осам часова од којих 3—4 обично се употребљава на анализу и припрему предавања, а са 4—5 часова недељног рада у вежбаоници не може бити ни речи о макакој реформи. Да би се тај нов систем могао извести наставник мора да буде потпун господар у вежбаоници и да ради са децом и кандидатима не 4—5 час. недељно већ 30—35 часова, т.ј. да се искључиво посвети школи, а то је јасно, немогуће. Има још један узрок који онемогућава наставнику школског рада да буде он пионер — практичар комплексне наставе, а то је оно, што он мора да извршује наређења и упуства свога претпостављеног у погледу педагошкометодског рада, и ако се он са наставником у ма чему не слаже, он-