Učitelj

Методика рачунских обука 317

„Стармалог“. Свима је певао: онима у колевци „Успаванкама“ и „Ташалицама“, па и онима најзрелијим, борцима за нацију и мученицима за политичке идеале.

„змај је популарнији од Бранка.... Он се сав развио и он нам се потпуно показао“ — каже г. Шевић. Али поред свега тога, да није било школске деце, двадесетпетогодишњица од његове смрти прошла би, тако рећи, незапажена.

14 јуни 1929 (дан смрти) требао је око гроба Чика Јове да прикупи не само ђачиће, већ и одрасле... Међутим, тако није било...

СОЕ

Ђорђе Кершенштајнер — Ове године је Немачка све чано прославила 75 година од рођења једног од најглвнијих реформатора савремене епохе Ђорђа Кершенштајнера. Његово име познато је данас широм целога света нарочито због "тога што се он сматра као оснивач модерне школе рада и као претставник грађанске наставе по школама.

Још 1900 године Академија у Ерфурту расписала је конкурс за израду темата: „Какво се грађанско васпитање може дати дечацима од њиховог изласка из школе (14 година) до њиховог ступања у касарну“. Поводом тога Керш. је написао једно од својих најславнијих дела: „Грађанско васпитање немачке омладине.“ У том делу он истиче, да је циљ васпитању, да створи од детета доброг грађанина и то васпитање треба највише да полази од школе. „Модерна држава постиже свој циљ што могуће брже дајући сваком од својих чланова ва"спитање, које ће га оспособити да разуме у главном функције државе, тако да може и хоће да испуни што може боље своје место у социјалној организацији“. То се најбоље постиже образовањем карактера путем рада и радних заједница. Керш. је публиковао 1905 год. и „Еволуцију дара цртања“, као плод посматрања пола милиона цртежа минхенске „деце. Тај га је рад прославио на пољу методике толико, да се

"и данас сматра као најбољи из те области.

Али он је нарочито чувен као оснивач школе · рада. Те своје идеје он је изнео у делу »Весгт дег Атрењавећије«, које је послужило као основица за организацију нове немачке школе поникнуте Уставом од 1919 године. У том делу К. истиче, да данашња школа више обраћа пажње теоријским но практичним интересима; више заснива свој рад на интелектуалним интересима дечјим, док потпуно занемарује баш социјалне и техничке интересе. Зато деца треба да се уче, да