Učitelj

428 Утитељ

1 Научи се да слушаш! Слушати не значи, спољном се притиску спољно покорити, већ својевољно акцептирати вољу 60љег и увиђавнијег. Ко то није у младости научио, у познијем животу то не може надокнадити; тад неће моћи лако да исплива. из тог мизерног колебања између спољног покоравања и речитог опонирања. М с тога нема веће неправде према омладини, него је хтети одвикнути од послушности. Ко улогу васпитача. схвати тако: свим наклоностима дечјим попуштати, свим његовим прохтевима давати задовољење, тај мрзи своје дете, тај му одриче оно, чега се баш оно не може и не сме лишити, ако од. њега треба да буде човек, тај одриче да је природна и социјална потреба — слободно потчињавање сопствене воље општој потреби. М од њега ће такав васпитач доживети доцније оно, што је Исус Сирах казао: „Мази своје дете, да би се доцније од њега морао бојати“.

Надам се, да ме читаоци неће погрешно разумети; ја не препоручујем суровост, ћеф, самовољу; они дејствују разорно исто као и слепа размаженост, и они онемогућују васпитаникову слободну послушност. Мудра чврстина, која почива на љубави према детету, према оном што оно треба да буде и управо што хоће, само таква строгост ствара ауторитет, који повлачи за собом, као природну последицу и уједно одговарајућу награду, својевољну и слободну послушност.

2 Научи се да радиш! Чулна природа не воли напор; она: воли случајне и брзо променљиве радње, али не и трајни, спонтани, на један одређени циљ чврсто управљени напор. Све што називамо вишом културом, како спољна култура, тако и унутрашње образовање човечјег бића, све то данас почива на свесном, енергичном и истрајном напору физичких и духовних сила. Па ако је сад васпитачев задатак, да за решење животних проблема створи што способнију генерацију, логично је онда, да: васпитање воље за енергичан и истрајан рад, спада у његов најважнији задатак. Пут ка овом циљу је вежбање, ';гаптпе кажу Енглези. Рћучјсај, тогај, трђећес та] (тапше, у овоме је управо сконцентрисана сва васпитна мудрост. Ттаппе значи напрезање: сила, а некад до залагања и последње. И тако ћемо дакле рећи: не штедети, не задржавати, не сажаљевати, већ тежити к залагању кат-кад и последње моћи и уз то храбрити, то је максима правога васпитања, едмсаћо зетма.