Učitelj

Сентименталност у савременој настави 429

Поново се надам, да нећу бити наопако схваћен. Постоји једна мера у стварима, и од дечка и од младића не може се захтевати оно, што тек један човек може да уради. Не поричем, да преко ове мере раније није претеривано. Напомињем случај, кад је немачки министар просвете Алтенштајн прогласио једанаесточасовни (дневни) рад за ученике виших школа као ни мало претеран захтев. Такво претеривање је наравно за сваку осуду, и оптужбе против преоптерећености унису биле безразложне. Необично бих се радовао, кад се за идућих тридесет година, не би више говорило о преоптерећености, бар не на местима омладини приступачним. И ако је уз то још једна жеља "дозвољена, то је ова: да јој за тих тридесет година не дође до ушију ништа о наслеђу. Преоптерећеност и наслеђе, наравно наслеђе свих недостатака и порока тела и душе, ове две до сржи разоравајуће лозинке нашега времена, најлакше би биле избачене из педагошке дискусије до даље наредбе. С тога би требало да се настане говорити о јачини воље: ти можеш што хоћеш! Уз то апел на понос: нећете ваљда рећи, да ово превазилази вашу снагур Ваљани и часни младићи не напуштају, кад на коцку дође част. — У рћузса] |тапипо, постигли смо успех последњих деценија. Ваља да и у тога] апа птеПесћца] (татпе-у не постигнемо неуспех. Иначе би морали применити на себе једну изреку: диб рртонстћ а раса е! деси т тотђив, ртиз дене диат ртоћст: (ко у култури тела напредује, а у култури духа назадује, више назадује него напредује).

Ово нарочито важи за лекаре, чије школске лекарске поуке наравно не одбијам, али они треба да забораве, да физичко васпитање није једини циљ васпитања, већ да хигијена мора да закључи компромис са осталим потребним наукама. Изврсно каже А. Мол у својој лекарској етици: „Лекари не могу никако да се окане, да својим строгим хигијенским захтевима, не ометају прави циљ школе — педагошки“. Природно (6 да је за дете здравије и пријатније играти се и јурити по пољу шест часова, него то време провести у школи, али подићи ово гледиште на степен захтева, значи, школу и школско образовање у опште учинити немогућним. Па још уз то пред децом говорити о школској преоптерећености, значи, дати им најзгоднији изговор за лењост, и на тај начин, учинити школу несношљивом и КОМИЧНОМ.