Učitelj

Органске сметње напредовању ученика 491

Пресићени и сувише осетљиви нерви траже непрестано све јаче надражаје и јача узбуђења, али га ови слабе. И баш на тај начин оштећени нерви најпожудније и најнеразумније уживају у ономе, што шкоди.

Нервоза, у већем ступњу позната под именом неврастенија, се или наслеђује од родитеља, доноси рођењем, или се у току живота добија. Често пута је последица прележаних заразних болести: тифуса, инфлуенце, као и хроничних катара органа за варење —- свих оболевања, која јако слабе организам. Један маБарски лекар је нашао да је од 100 нервозне деце 73 нервозом наследно оптерећено, а само је код њих 27 доцније задобивена.

Нервоза је прекомерна осетљивост нерава. Чак обичан жагор, на који здрави људи и не обраћају пажњу, нервозне узбуђује. Они се често жале на болове у глави, да осећају непријатан притисак на мозак и око срца и на болове у леђима и ногама. Неки нервозни пате од рђавог варења хране у желудцу и цревима и неуредне столице. Скоро сви такви болесници рђаво спавају, сан им је кратак и у јутру се не осећају свежима, већ су уморни, као изломљени и тек око подне су нешто ведријег расположења. Обично су мрзовољни, плашљиви, у вече се по неколико пута уверавају да ли су врата закључана. Немају поуздања у себе, често се збуњују и сувише мисле на своју болест. Нервозна су деца обично џандрљива, тврдоглава, а понека и лажљива. Плачу без повода, пате од грчева, а нека замуцкују у говору. У раду нису истрајна, брзо се умарају, знање им је површно и непотпуно, заборавна. су и своје мисли не могу да усредсреде на једном предмету. Због слабог успеха таква се деца неправедно сматрају за лење и умно ограничене ученике.

У школи нервозну децу настава слабо интересује и за њих се каже да су расејана. Такво душевно стање могло би се пре назвати болесна расејаност и она је нешто сасвим друго од расејаности, која се приписује например научницима и професорима. По себи се разуме да од хотимичне расејаности, или тачније речено од аљкавости, треба децу одвикавати и упућивати да у свему што предузимају и раде, било да су то ситније и незнатније ствари, свршавају најбрижљивије и најтачније. Ако, например, читају какву књигу треба да је тако пажљиво читају, као да ће о прочитаном морати поднети усмени или писмени