Učitelj

(О естетском ставу школског почетника 503

"чланка да покаже ове почетке естетског држања код 6 годишњег до 7 годишњег дечка, и да утврди, у којем су односу према свету детета.

Наопако би било, кад би смо дете ставили пред наша мо„дерна уметничка дела, и кад бисмо његово држање према њима хтели да посматрамо као естетичко оцењивање. Да би показали право разумевање за развијену културу, не треба само да смо изашли из дечјега доба, већ да смо иако одрасли доспели до извесне духовне и душевне зрелости. Зато и јест сувишно да у оквиру овога рада суштини уметности дамо велики простор, већ нам је стало, да држање детета према стварима, које оно признаје као лепе или их отклања као нелепе окарактеришемо психолошки, и да из тога поређењем и посматрањем откријемо естетско држање детиње:

Најпре је потребно да анализирамо суштину естетске свести 1 абзгасјко. Корен свега естетског држања лежи у животу осећања и није никако интелектуално обојен у чистој појавној форми. То је стање преданог гледања ослобођено од себичних интереса (гледање је овде у смислу примања).

Зацело нису естетика и логика потпуно без односа; колико много од претстављеног мора да се интелектуално објасни пре ношто ћемо моћи да се предамо естетском уживању, а често је и естетско држање последица логичких актова наиме, ако се онда. јавља, кад се не може све да исцрпе помоћу разума.

Уопште су чисто естетски актови изнад свега ретки; највећма су они у укупности многостраног доживљавања, па их морамо овде увек да изолујемо од других актова, да бисмо их издвојено могли посматрати. Али права естетска преданост слободна је од сваког интелектуалног обојења, јер је то колебање и бивање у сферама осећања, које лежи с оне стране појмовног схватања.

Да би се могли уживети у овај свет осећања, претпоставља се способност илузије, која ће да одврати поглед од трезвене реалности, и препушта се свесној самообмами, која води у царство саме претставе. Уопште се морају искључити сва остала оцењизвања, која сметају чину безвољног и неактивног предавања. Сва-

_ ко интересовање за грађу и материјал ступа у позадину. Посматрач не треба да посвети своју преданост грађи већ начину прет-