Učitelj

504 | Учцшите љ

стављања; не на „што" већ на „како" треба да упре своје посматрачке зенице. Па и практично значење н. пр. употреба треба да буде потпуно без значаја. Све жељење и захтевање, које се односи на објекат мора да се потисне, јер жеља за поседовањем проузрокује сасвим природно помућење естетског става.

Естетско понашање има саму душевну вредност доживљаја и не сме да прелази у зону практичног или непрактичног, корисног или штетног, жељења или нежељења. То је стање слободно од заинтересованости, кад се предамо уживању онога, што непосредно изазива наше допадање.

Тим би била окарактерисана пасивно - рецептивна страна чисто естетског држања, али се оно и активно изражава. У језгри ових двају начина држања не постоји према моме мишљењу никаква основна разлика, већ се само у форми изражавања активно држање проширује у том смеру, што се с рециптивношћу удружује јако наглашена воља за стварањем, која се испољује репродуктивно или продуктивно. Ступањ те активности индиви-

дуално је различит, али се код сваког човека налази у извесној мери естетске активности. Она се не испољује само у уметничком делању, већ може да се појави у најпростијем изразу свагдашњице. Активно естетско држање. развија се с пасивним и изгледа да пресудно утиче јачина естетске способности уживања на естетско стварање. |

Шта показује дакле поређење дечјег душевног живота са захтевима и карактеристикама чисто естетског становишта >»

Може да се утврди извесна сличност између естетског уживања и игре: оне се не траже, као н. пр. рад, због успеха, већ због дражи. Дете се не игра, да би тиме постигло неку спољашњу сврху, већ што му то причињава радост. У раду интелекта још је премало вично, да би се он могао уопште појавити као моменат који кочи. У толико може дете да надмаши уметника у неусиљености. Исто тако у томе, да се илузионистички не осврне на реално, приближује се дете норми јер при својој игри живи оно великим делом у оном свету илузионистичких претстава, често толико јако; дане може одељујући разликовати стварност од света привида. У томе наравно лежи и известан моменат, који кочи: детету није толико лака свесна самообмама, а та је потребна за естетско уживање.