Učitelj

О естетском ставу школског почетника 505

Код обеју других претпоставки: предати се и искључити интересе жеље, дете потпуно изневерује. Незаинтересираност“ пуна преданости детињој је души толико страна, као ма шта.

У најређим случајевима дете ће успети, да се држи само рецептивно, његова је душа зато и сувише управљена к активности. Чује ли да се гдегод пева или свира, има потребу, да исто учини. Али онде, где се дете рецептивно држи, не привлачи га. естетска форма, већ га приковала грађа, садржај онога, што је: претстављено и даје му повода, да искаже допадање или недопадање. Код слушања бајке дете живи с лицима и оцењује њихове. поступке мерилом свога света. Оно никако не може свесно пазити на облик управо зато, што сувише снажно живи у илузији, што не разликује привидност од онога, што постоји. Али се дете: не ограничава само на саживљавање и суделовање, већ хоће дан преко тога има утицај и заузме положај... хоће да поседује.. Њему ће једва поћи за руком, да се безвољно и неактивно преда допадљивом, већ ће највећма да пожели оно, што му се свиђа.. Дете не каже само: „То је лепо", већ „Хтео бих то да имам.“

· Ово жељење је заиста у супротности с естетским оцењива-.

· њем, а ипак се може управо код детета из овога жељења видети

како одређује естетску вредност, јер жели само оно, што му се свиђа.

Човеку, који наивно осећа, изгледа уопште немогуће, да се: ослободи грађе, садржаја и свега другог осим мисли о одређивању естетске вредности. Али се такво држање не сме погрешно; да оцени, јер се у њему налази и естетских момената. Са зрелијим развитком постепено ће се искристализовати из радости над материалним и способност уживања у формално - естетским 0с0бинама. Из свега тога се види, да се при ближем истраживању мо-. рамо вратити к сасвим простим формама појава и испољавањима, да би донекле учинили право дечјој души. Пошто је све естетично управљено најпре на стварно и пошто од њега полази, може: се рећи да примитивна изражавања естетске врсте дремају у чулном и да ће се у почетку испољити у радости надчулним и у радости над стварима. Начин изражавања може да се испољи у две форме: рецептивно или активно. Тешко је рећи, која страна преовлађује код детета. Цела психа детиња наравно је на активно управљена. Али активност по себи није увек управљена на: