Učitelj

508 _ а Учишвељ

Потукли се фратри

Код црквених врати.

Један другом виче:

Помози ми стриче! итд. или:

Ја сам ја,

Ти си ти,

он је он итд.

При томе пада још у очи, да дете ритам често више цени него садржај. Има много дечјих стихова, који су готово бесмислени, али се радо говоре, јер су ритмички јако наглашени. Деца. запамте многе песме и песмице, које су чули од одраслих и рецитују их радо, и ако не могу да схвате ниједну мисао од тога.

Да, она често сасвим изврну смисао речи, али увек задрже ритам.

И није нимало чудно, што се детету ритам толико свиђа. Ритам је покрет, а дете тежи покрету и у стању је, да ову ритмику оковану у речи претвори у телесна осећања. Уживање у ритму једне песмице није ништа друго већ само улажење осећањем у њене покрете па се у дизању и падању ритмичког покрета ослобађа од колебања и трајања, дизања и падања осећања. Преживљавање ритма често је код детета толико снажно да при казивању једне песмице удара такт главом, рукама или ногама. Тако је створен услов за уживљавање у свет осећања једнога песничког дела.

+

За милозвучност појединих речи нема дете према мојем мишљењу још правога смисла. Детету н. пр. које у диалекту говори, изгледа често лепи, складни књижевни говор смешан, туђ и накићен. Тек постепено, кад се привикне на звук, постаје му он и складнијим. ·

За сликовитост гласова дете је врло приступачно. Песме, које ју имају, нарочито воли.

И у говору може да се открије естетско понашање. Шесто. до седмогодишње дете улази у известан стадиј маштања. Са задовољством растерећује се оно низа својих маштања и претстава у причама, које су богате речима, па у њима често употребљава најпростије естетске ефекте. Тако сам често могао да опазим, да гдекоја деца на тајанственим местима приче одједном тихо говоре, на другом исправно употребљују гласни говор; кад је рад-