Učitelj

2512 Учитељ

те црта, налази се готово увек јединствен ритам. Дим, што га "дете црта, има одређен ритмички замах.

Дете осећа велику радост у ритмички узбурканим линијама. Када једном наиђе на такав ритам као што је куљање дима, оно га чешће употребљава. При томе му није ни мало до тога, да ли облик одговара или не, већ то чини просто стога, што га веселе ритмички покрети.

И код облика површине даје се првенство правилноме, си"метричном. Кад сам изнео пред децу правилне и неправилне многоугле да врше одабирање, нашла су, да су симетрични лепши.

Да бих испитао смисао за хармоничну конструкцију површина, дао сам да се упореди правоугаоник прилично отегнут с _ другим, чије су стране биле дељене по правилу златнога реза, и да се о томе изрекне суд. Већина је била за златан рез. Другима, који су били за супротно, свиђало се нехармонично боље зато, што су овом облику давали неко значење („ала је то леп торањ! Свиђа ми се више, јер личи на моју крижуљару!") Симе"трично распоређивање увек се осећа као лепше него несиметрично. Дете уопште воли распоред. Оно распоређује јеле симетрично, белогорицу у облику зрака. Па и распоређивање у редове често налази на примену. Ако дете на грану једног дрвета наслика птицу, у много се случајева може рачунати с тим, да ће сасвим по реду и на остале гране да стави птице.

Ако се упитамо одакле ово налажење допадања у симе тричном распореду или распоређивању у облику зрака или у редове, могло би се можда одговорити, да то долази из ритма "природе и властитог тела. Оживљавање властитог ритма и хватање спољног ритма условљавају ово распоређивање.

Смисао за просторно распоређивање код школских почетника прилично је још неразвијен. Они у већини стоје на ступњу прачовека па простор никако не претстављају. Све цртање је површинско, без тела, без простора. Дете заиста уме појединачно, малб, фино да посматра, али му недостаје моћи да нечем сложеном даде просторност. Не може да изврши груписања, већ изгледа, да је све без избора стављено на хартију, — већ је мали напредак, када дете смести све у предњу површину цртежа. Ствари се јављају онда, као да се иде уз њих, или као када пуштамо, да у духу пролазе мимо нас. Све се у исти мах распо"ређује у приповедном реду. Ово се ређање, наравно, још не