Učitelj
О естетском ставу школског почетника 5183
може да схвати као простор у најстрожем смислу речи, али је у томе већ свакако потреба, да се нађе јединствено место, по коме ће ствари да се распореде. — Нека деца иду чак и даље па ра-_ споређују једно изнад другог. Дете црта сеницу (хладњак) и “огарду, па под њих ставља леје и рибњак. Површина нам излази у сусрет. На овом ступњу већ је сасвим јасно испољено осећање за просторност. Али се овакав начин приказивања у првој школској години релативно ретко налази, већ се приказује више у редовима — а највише без простора.
Велику улогу игра боја у дечјем цртежу. Она се високо цени. Следећим покушајима утврдио сам то: изложио сам пред децу два црно-бела цртежа, који се сасвим оштро разликоваху у квалитету цртања. Исти цртеж осетише деца лепим и изјаснише се за њ. Онда сам гори обојадисао и још једанпут оба изнео пред њих, да их размотре. Свима без изузетка обојена се слика учини лепшом.
Деца употребљавају у бојадисању радије шарене боје него црно-белу. При том детету нимало није до тога, да ли ће боје одговарати природности. Дете употребљава боје често без икаква избора. Обојиће врану зелено с црвеним очима, а да при томе неће осетити, да боје нису добро употребљене. Ефекат шаренога је сасвим довољан његовом естетском задовољењу.
Дечја душа још нема ни осећања за хармонију боја. Заиста се многобојност претпоставља једнобојности, али и овде, изгледа, цени се, што више боја, разнобојно, шарено но не и хармонично. Ако се пред децу изнесу хармоничне и нехармоничне комбинације, да о њима суде, неће се постићи одређен резултат. Судови су толико колебљиви и разноврсни, да се из тога може "само закључити, да хармоније боја још не играју пресудну улогу у детињој естетици.
Закључак, који се може извести из свих ових истраживања и посматрања јесте, да се у 6 до 7 годишњем детету већ налази структура естетске законитости. Естетска оцењивања, која имају свој израз у способности уживања и снази стварања, развијају се с духовним и душевним зрењем детета.
Ружа Леринц
Учитељ ( 115 88