Učitelj

514 Учитељ

пароо ата –

ИСТОРИЈА ВАСПИТАЊА И НАСТАВ

Е

Стара београдска основна школа код Саборне Цркве

Лепо је сећати се онога, што се проживело. Изазвати прошлост, то је једна наслада, нарочито ако је оно, што је прошло било пријатно и имало знатна учешћа у нашем животу. Зато је: и наш дуг и племенито опоменути се својих старих учитеља и | свога основнога школовања, које нас је почело спремати за људе.

И мени је и пријатно и унеколико дужност, отргнути од. заборава мало време од четири године, у коме сам почео и завршио основну школу.

А исту сам школу и почео и завршио у школи код Саборне:

Цркве, у Београду. Мало прерано, крајем моје навршене шесте године упише: ме отац у [ разред у Ужицу, где сам рођен и где смо живили. Ту ми је наставник | раз. била учитељица, по имену Настасија, презимена се не сећам. Упамтио сам је по томе, што је била некако: натмурена и укочена, висока и сува фигура, и увек строга.

Ту сам учио свега три месеца. Па како се преселимо у Београд, где су ми послови позивали оца, то ме отац упише у оси. школу код Саборне Цркве, 1872 године.

Школска зграда била је стара на истом месту, где је и сад, нова, зидана је темељно и претстављала јаку масивну кућу. Са улице се пело степеницама у двориште а из њега опет лево степеницама у велики школски ходник, циглом патосан. У ходник су гледала четвора врата од четири велике учионице, прозорима. окренуте у порту Саборне Цркве. Вероватно је и сама зграда зидана за црквене потребе, јер јој је сутерен служио за послове цркве, а у школском ходнику, у десном крају, при улазу била' је соба за црквена одјејања и рипиде, мала собица баш до крајње. десне учионице. А до крајње леве учионице била је врло мала учитељска канцеларија. Та учионица до канцеларије био је 1 разред, до ње највећа средња учионица, у којој је прослављан свети Сава био је ТУ разред, до њега, пошав десно 11 па П разред, оба мање собе.

Двориште је било пространо и у дну његову према школи

"била је нека стара трошна зграда, у којој је седео послужитељ,