Učitelj

552 : У чи ко љ

тодског деловања да омогући спонтано савладавање и природних и историјских захтева. —

У овој свесци „Васпитања“ др.Гизе завршава свој чланак „Држава, државна мисао и државно васпитање“. — који је започет у претходној свесци.

— Занимљив је чланак др. Мартина Хафенштајна, школ. са-

ветника у Берлину: „Мекуштво у модерном васпитању“. — Др. Хафенштајн врло опширно излаже своје мишљење, да модерно васпитање и сувише олакшава напор омладине. Он је за казне у васпитању, па и за телесне, само ако нису акта силе и освете. Избацити стегу, строгост и казну из дечјег васпитања, значи препустити младу генерацију подивљавању. — Данас се такођер много виче против духовног напрезања и душевног злостављања омладине по школама. Међутим то мекуштво се не тражи у телесном животу, где се омладина у спорту често напреже до из: немоглости. — Многи модерни педагози нарочито наглашавају сексуалну невољу омладине и због тога је сажаљевају. Али ако у том погледу направимо поређење са пређашњим генерацијама мораћемо признати да су оне у случају сексуалних преступа много више патиле но данашња омладина. Стид и кајање код данашње омладине готово и не постоји. Она данас верује да има право на задовољавање својих чулних нагона и то право често употребљава. Неприродно је захтевати да се омладина поводом својих сексуалних невоља обраћа учитељу. Такве ствари човек сам сврваша или их поверава своме најинтимнијем другу или родитељима, па и тада то чини оборена погледа и муцајући. За школу је довољно да спречава изопачавање и подивљавање сексуалног. нагона. _ Сем поменутих „невоља“ у модерном васпитању постоји још читав низ невоља омладине и ако овако потраје, то ће укоро цела школа постати једино место омладинских невоља. Јер просечан ученик није ни тако генијалан, ни тако вредан ни радин, као што неки данас мисле. Он се врло лако уклања баш ономе, што је за његово васпитање најважније, бежи од духовног напора. — Др. Хафенштајн брани и испите и назива их нужним злом. Нема смисла избацити испите из школе, кад их у животу сусрећемо на сваком кораку.

На ова излагања одмах је одговорио др. Ерих Венигер, проф. педагошке академије у Килу. Он сматра да се реакција против нових схватања увек може објаснити заблудом, која лежи "у апсолутистичком схватању истине, које превиђа, да свакој истини припада простор и атмосфера, да би могла бити корисна. Свако доба има своје схватање и поступање у васпитању. —.

Још да споменемо расправу др. Јулиуса Мозеса о педагогији младих психопата. Чланак је и сувише стручан, да бисмо могли дати краћи извод из њега. —

| На. БЈЕ