Učitelj

488 Учи ве љЉ

класе према другој. И под тим околностима утврђује се у заједничкој свести један нарочити појам о вредности рада, он све више добија једну општу етичку и правну вредност, и постаје: фактор за одређивање свих вредности у животу; вредности ч0века, вредности његова живота и схватања, вредности свих социјалних установа, па разуме се и школе и васпитања. На ту се: објективну чињеницу и идеологију у исто време наслања идеја. радне школе и захтев за радну наставу.

Али шта управо значи радна школа, у. чему је, њена суштина, њен задњи смер, то је питање које се често поставља. По некад се мисли да се радна настава изводи поглавито ручним радом. Отуда неке присталице ручнога рада говоре о радној школи као о својој школи. Међутим по нашем мишљењу то су увек две ствари. Ако је ручни рад услов школе рада 4. главно средство главне наставе, он за то свакако није и сама. радна школа. Ручног рада као наставног предмета је било раније у школама, има га и данас у школама, које су по својој конструкцији далеко од школе рада. Јер радну школу не карактерише само један предмет него једна идеја. Потичући у главном. од социјалних мотива, она често диференцира према социјалним. срединама у којима се јавља. Докле Кершенштајнер у Немачкој замишља радну школу као средство што бољег израђивања занатске стручности и окретности, и тиме жели да постави што солиднији темељ средњем сталежу и занатству, дотле Блонски у Русији пледира за образовање радника, чији ће хоризонат бити знатно шири и који се неће ослањати само на занатство. као на једну привредну грану у пропадању, већ на крупни машинизам и индустрију; докле Кершенштајнер жели да кроз радну технику створи ипак један професионални морал, који. ће се најзад уздићи до опште моралности, дотле Луначарски, други идеолог руске радне школе вели: „Идеалан човек је човек радник наоружан науком свога столећа, који удружује У себи у исто време и обученог радника и господара живота". Као што се види, разне средине разна схватања. Радна школа није само педагошки систем као нпр. Хербартова или Песталоцијева: школа, па да се јавља свуда у истом облику, него је и социјална идеја, која се прилагођава социјалној средини. У њој се свуда. хоће, да се дете васпита радом и за рад, и то је општа истина. која се јавља свуда где се јави идеја о радној школи, али нема.