Učitelj

598 Учитељ

Избегавао је механизам, голу рецепцију, а уносио свуда поступност, при раду и очигледност, концентрацију наставе, живу реч, импулсивност и занимљивост, необичну радљивост и сву прогресивну хуманост новог учитеља у свој школски рад. Љуба, Миладиновић је остао неограничено вољен од својих ђака, вољен разумно из дубине свежих осећања, која су кретала ђаке према њему.

Гонио је предрасуде и празноверице. Кад је се међу ђацима једаред пронео глас, да се у граду појавио вампир, Љуба је пустио, да га видимо, какав је и дођемо да му кажемо, да и он види. После је и то исмејао, као и остале наше заблуде.

Али ми смо сваку његову реч примали и имали неограничену веру у њега.

Његова интелигентна фигура добродушно насмејана, лака у кретању, сва у изразу енергије и свесне воље освајала _ нас је.

Са тешким болом растали смо сео годишњем испиту с нашим добрим господин — Љубом, о коме смо задржали вечну и благодарну успомену. Много би се још дало о њему пи-

сати. То би и моји другови могли допунити. Ја сам рекао оно, чега се сећам.

У ТУ разред ступио сам 1875 г., и завршио га код Јована Југовића, учитеља старе школе, где се бубало и воштило.

По завршетку основне школе прешао сам у теразиску

полугимназију код Вознесенске цркве, где је сад женска Учитељ. школа.

Овим сећањем на основну школу не желим никога вређати. Сваки је дао, што је знао и умео. Хвала им.

Много нас је водио на игре на гимнастичке вежбе, које је с нама, о рђаву времену, и у школи радио. Игру, кретање, шалу, смеј, као саставне елементе здравља и хигијене неговао је много и нагонио у чист ваздух и рад. Никад нас није дуже држао у соби.

Често би нам наредио да се узајамно пропиту јемо, да један другом причамо, да један другом декламујемо и уопште вежбао нас је у саморадњи и развићу окретности и отресности. А све то у жељи да будемо ваљани младићи и још бољи

људи. (| Станиша Станишић