Učitelj

Учитељ Љуба Миладиновић 597

Падеж седми није се ни учио.

Тако би промену речи: јелен, учили у свих шест падежа, а по том би обрасцу мењали и друге речи.

За предлоге би узео чашу и сто, или би кретао ђаке једног око другог или стављао у разне односе 1 неке предмете. Тако би се јављали предлози: чаша на столу, под столом, иза стола, према столу итд. А тако се после учили и прилози у причама и усклици и разне глаголске радње. Но граматика му је требала само ради З ЕЕ у мишљењу, иначе на њу није много полагао.

| Али се зато много причале народне приче, као и други догађаји из живота и њима је загревана машта и износио се живот у правој боји.

Доба позитивизма које је тада овлађивало у друштву и књижевности утицало је и на школу. А с њим је стао у један ред и обновљени национализам са много озбиљнијим радом, што се обоје као одлика јављало и у раду нових Ае И животу нове школе.

Оба принципа добила су свој трибут и у школи са радом за хуманост и патриотизам. Стога су уз историју и земљопис, уз природне науке и стварну обуку, гајене етичке особине, моралне поуке и врлине а с њима и рачунска настава као подлога за реално и економско развијање духа на супрот ранијем романтичарском омладинском добу.

Под утицајем Стеве Д. Поповића, који је необично вешто развио логичку наставу у рачуну, држећи предавања и давши више књига о њему, и његов ученик Љуба развијао је рачунску наставу потпуно Стевиним методама. Стева је са својим ученицима, може се рећи и створио рачунску наставу у Србији или је, коренито реформисао ПАР Плито преко својих ученика..

Зато је Љубина рачунска настава била, супротно раниј0ј, и пријатна и жива и гимнастисала дечји дух разним обртима и комбинацијама.

Богат у примерима, у подесним задацима из живота, умешан да подстакне на решавање и мишљење, сав у некој устрепталој озбиљности момента, у коме се дух тако силно вежба, умео је Љуба заузети нам сву пажњу и створити час рачуна занимљивим.