Učitelj

Школска реформа у циришком Школском синоду 611

да је ступање Ру.Моповоп-а на дужност директора изазвало велику затегнутост између њега и учитеља народних школа, ' која је годинама трајала и увек се поново јављала, претседник наводи успехе директорове, који му обезбеђују трајну захвалност.

Поздрављајући присутног новог директора, претседник Говори о идеализму, који је „ваздух живота за школу“ и помиње да носиоци овог идеализма не треба да буду само учитељи већ и школске власти, па потом наставља:

„Не мислим да нашем директору васпитања, још пре него је добро и ступио на дужност, чиним предлоге и под“ носим жеље. Такође сам далеко од тога да говорим о поверењу као о празној форми учтивости, јер оно ипак треба: да буде резултат сагласног заједничког рада“. Ипак у име Свих присутних сме се рећи да учитељство свих ступњева без икакве пристрасности очекује од новог директора разумевање за понеку невољу јавног васпитања и снажну потпору у борбе против противника неутралне државне школе, “а

„Учитељи народних школа морали су да поднесу последњих година многа вређања зато што нису хтели да издаду школу разорном утицају моћних конфесионалних тежњи и што су, чувајући неутралност школе, водили рачуна о разли: · читом саставу становништва, Сматрамо да је дужност директора васпитања да нове покушаје ове врсте одбије од себе“.

·__У даљем излагању наводи да се учитељима ставља у дужност да надгледају понашање ученика ван школе, ма да им је одузета могућност да доиста утичу на то како ће ученици употребљавати своје слободно време.

„Ако је већ доста било што су све врсте удружења вребале на школским капијама да приме оне који сасвим иступају и да их употребе за службу ма којим тежњама, данас ни лов на душе не зауставља се пред школским вратима. Право родитеља, с тиме и педагошка неискусност у многим случајевима, односи победу над правом детињим на разумно, планско васпитање“. Учитељи су чинили што су могли, а и даље ће то чинити, да се ово неразумевање и ове неодмерености сузбију, али они не могу да приме одговорност за морално понашање ученика ван школе." ·

„још нешто лежи учитељству на души“, продужује претседник даље. „То је све: веће механизирање васпитног рада. Оно се испољава у јаком увећању школских учитељских функција, које нису васпитне. Оне се заснивају делом на принципијелном неповерењу, које све више прети да постане основица за службени рад, делом на тежњи да се све васпитне радње протоколишу и рапортирају. Ко није посред службе у школи, тешко ће зло разумети“. Говорник притом мисли. на попуњавање многобројних формулара, извештаја,

,