Učitelj

612 ' У пл ве ђ

спискова итд. који учитељу одузимају, нарочито на по четку школе, врло много од оног времена које би могао употребити на упознавање и проучавање ученика. У вези с овим говори даље о стручном надзору и изјашњава се против њега а за надзор лајика, какав је данас у кантону циришком. „Многи кантони наше земље имају већ давно стручни надзор а нису ни корак отишли даље од нас са нашим лајичким системом надзора. А пре свега не може ниједан од тих кантона и ни- . једна друга земља да покаже озбиљније старање за издизање васпитних успеха народне школе од циришког кантона. Али у једној тачци заостали смо у својој земљи, у проширењу и удубљивању учитељског образовања. Кривицу за то не носе учитељи, јер они су деценијама указивали на ту потребу, па показивали и путове, који ће довести до правилног решега тога „горућег питања“. После овога говорник пре“ лази на учитељске академије у Пруској, о чему је било већ речи у почетку овог излагања, и напомиње да ће се у јесен, на 94-ој редовној скупштини Школског синода, расправљати питање о учитељском образовању.

Рад те редовне скупштине забавиће нас, као што смо рекли, у једном од наредних бројева. Овде нам остаје још - да по обећању донесемо у целини кратак говор новог директора васпитања, От. Ууешзбет-а. Он је рекао:

„Пошто ми је поверење мојих колега у влади пренело воћство дирекције васпитања, пријатна ми је дужност да се лично претставим кантоналном школском парламенту. Ви извесно не очекујете од мене никакав програм. Ви бисте с правом могли схватити као неодмереност кад би нови директор васпитања, који тек улази у своје надлештво и засад има више да учигнего да поучава, хтео да каже искусним васпитачима, који су се овде сакупили, како треба у будуће уредити циришке школе. Ја сам свестан какав сам тежак и пун одговорности задатак примио, двоструко тежак за наследника

једног човека који је, као Пт. Моџезоћ, са толико стручног знања, такта и енергије петнаест; година стајао на челу циришког васпитног старања. Ја ћу том задатку моћи да одговорим само ако будем знао да ме потпомаже ваше поверење. За то поверење ја вас молим, иако га још имам тек да заслужим. Ја засад не могу ничим другим да полажем право на њ сем љубављу за наше школство, уверењем да је брига за пажљиво и савремено школовање наше омладине најлепши, најотменији, али и најтежи задатак државе, пре свега демократске државе. Ниједан други државни. облик не мора толико да захтева од омладине као демократски; ниједан не мора то лико ни да јој да; он ће бити снажан и здрав, ако ми будемо разумели да у омладинским главама и срцима пробудимо највишу срећу деце на земљи, личност, али ако их истовремено