Učitelj

710 У чи ве св

Б) Страна књижевност

А. П. Пинкевич: Основи методики естествознаниа. Издание восбмое. Москва 1929 год. Цена 50. дин.

У 16 веку пада развиће науке. Школа ни у то доба не зна за проучавање природе. Бекон тражи експериментално проучавање природе, Коменски тражи да се она проучава у свима типовима школа. За њиме приступају педагози Франке, Русо, Базедов, Пестолоци, Дистервег, Фребел, Хербарт. Тако је педагошка мисао стала на страну једној великој друштвеној потреби да се природа проучава у школи. ИМ она се најзад почела проучавати. - -

Каког Разноврсно по избору, разноврсно по циљу, ра- | зноврсно по методу. Треба се само сетити радова Харниша, Љубена, Хумболта, Расмеслера, Јунгеа и других школских радника који су ово питање третирали разноврсно али предано и озбиљно. Читав век треба човеку да само главније ствари проучи из великог броја радова по овоме питању.

Али шта даје писац ове књиге у њојр

Пре свега он је природњак — педагог. И као такав он развија једну главу у овој књизи у којој третира природне науке у овој својој укупности од механике до физиологије животиња и методе испитивања. Све моменте проучавања природе он укупно зове природно-научни метод под којим он разуме укупност свих начина и метода, управљених на испитивање и објашњење појава и факата природе. Разумљиво је што се у овоме одељку развијају ванредно пробране мисли Хершела, Бекона, Ернеста Навиља, Бертла, Клод Бернара, Либиха, Коперника, Миља, Лавоазија, Маркса, Дарвина, Хегела, Кивија, Ламарка, Луја Пастера, Мендељева, Мечникова и Павлова. МИ све се ово чита лако и увиђа огромна важност познања природних наука за сјајну будућност људску, за коју један наш савременик каже, да ће човек на крају крајева преустројити земљу ако не по образу и подобију своме, а оно по своме укусу и да ће научити да премешта реке и брда, и да диже народне дворце на врх Монблана и на дну Атлантика. а

Али познаваоцу природних наука не уступа у личности овога писца ни педагог. Познавалац све савремене педагошке мисли у питању проучавања природних наука у школи он даје васпитну и образовну вредност природних наука као ретко ко до сада и претреса вредност природно-научног метода у школи. У томе питању расматра велики број писаца који су се бавили овим питањем, износи суштину њихова учења, истиче добре и слабе стране њихова учења тако, да многи од њих постају читаоцу јасни тек после пишчевога излагања у овој књизи. У томе проучавању он расматра четири метода: