Učitelj

746 Учитељ

Чинило ми се да би овај сурови човек радо пребацио свој терет на другога; може бити да је чак помишљао да сам ја згодан посредник да што и заради на теслим — предаји јадне "Тодоре.

Одвратно ми је било да слушам и даље немилосрдна оца који нема родитељске љубави за своје дете, па окретох разговор на другу страну. Стадох га испитивати о родитељима и браћи његовој.

— Сви су, вели, здрави, и они и пород њихов. Здрави су и даљи рођаци моји.

Криво им је свима што се у честитом браству њихову нашла оваква наказа. Они мисле _- а може бити да тако и јесте —- да је на моју кућу излио се гнев Божји, што је један чича моје жене украо некад једно манастирско јуне, па је игуман трипут у цркви клео лопова и све његово до деветог колена... Питао сам га о здарвљу браће и сестара, оца и матере, деда и прадеда Тодорине матере. Тврдио ми је да су и они сви били здрави.

Матер Тодорину нисам видео, јер се не могох задржавати дуже у овом селу. Учитељ ми рече да је добра жена; увек «слабуњава; да своју децу воли као свака мајка; да за Тодору, поред материнске љубави, има пуно болећивости. Она је брани од груба оца и пакосне браће и сестара.

= Чудна деца! Подсмевају се Тодори. Стиде се, веле, пред светом због ње, наказе. Толико пута јој рекну у очи: „Што не цркнеш, кад си таква!" И да није добре матере, тешко да је не би једнога дана задавили... Повела се деца за оцем. Ето зашто је сирота Тодора онако сетна.

С једним школским одборником, старијим човеком, протоворих о Тодори и њезину оцу, чудећи се како је без срца.

; — Кад је такав према рођеном детету свом, ја какав ли је према туђима2! Одмахну руком овај човек, па ће рећи:

— Џенабет је то, господине! Сви у нашем селу имају према том детету више сажаљења него он... И онако је то чатал човек.. Може бити да му је ово казна Божја, што никоме добра не жели.

ж

Нисам заборавио Тодору ни кад сам отишао из овога села. Поднео сам о њој кратак извештај Министарству просвете, и чинио неке предлоге. У Министарству ми дали усмен одговор: да се не може ништа учинити за Тодору, и упутили ме на Министарство народне привреде, рекао бих само стога, да би се утврдила она народна изрека: „Бриго моја пређи на другога“. Ишао сам тадашњем Министру народне привреде, и