Učitelj

756 М читане

ПНЕ АНИ на Баве КИНИ НИМ у рони

Према томе, не може се доћи до ближе основне разлике у структури између нагона и инстинкта и објаснити многострук и хаотичан емоционални живот младих бића без инстинката који се први пут јављају у доба правог пубертета). „Међутим, питање генезе осећања јесте један од најважнијих проблема који истичу актуелност дечје психологије.

Као животно питање оно је философски проблем, а напосе као проблем психичког живота је објект испитивања једне најмлађе философске струје, — антиинтелектуалистичке психологије. — Решавање овог питања нужно је из осећања потребе самосталног, систематског и успешног васпитања у извесним социалним заједницама које делају са тенденцијом да дижу чистоћу својих чланова и изграђују праве, више етичке карактере. Јер моралност живота није само етичка потреба, већ и философско - педагошка.

Међу осећањима која су изазвана мислима на нашу сопствену личност (егоцентрично), на наше недовољно свесно, потствено „ја“, спада и осећање самољубља. Самољубље, аналого томе и сујета као његова форма, као и слична осећања, биолошким путем да се објаснити када се сведе у његов корен постања. Исти лежи у диференцираној љубави према самом себи, у егоизму. — Сујета је погрешан суд о сопственој личности, одн. то је осећање које је изазвано и сувише високом претставом о вредности своје личности, свога субјекта. Сујета, као осећање везано за погрешан суд о себи, у вези са другим сликама и претставама тежи само за оним што доноси радост и причињава расположење, ма и на штету другога, и избегава све оно што изазива болове, обесхрабрења, — осећање малодушности. Према томе, сујета је негативна форма самољуоља. Само, егоистичним осећањима интелектуална је подлога свест о сопственој личности, самосвест. Таква осећања имају за циљ мотив који ће допринети одржању субјекта. Због тога је самосвест битни основ психолошке поделе, по којој су частољубље и сујета форме самољубља, или на супрот њима осе ћања: скромности, понизности, стида и поноса. Али, у вези с тим, од самосвести треба разликовати самопосматрање, — самоанализу сложених психичких доживљаја, — интроспекцију. То је компликованија функција која се свакако не јавља пре фазе правог сазревања, изузев тенденције за то само код извесне деце.

У доба пркоса, преиод од !2—14 год. сујета врши огроман сугестиван утицај на изазивање многих других ниских тенденција и слика које их држе. Њен сугестиван утицај је толико јачи, у колико су стваралачке снаге. интелигенција и

5) () томе опширније у нашем чланку Психологија сујетне љубави, у „Југославији“ — Божићни број за 1930. Писац