Učitelj

Ка психологији дечје сујете 755

Тако је, на пр. Тумлирц отворио такву једну перспективу у своме чланку »Пје Езпћећ а. Рзусћојооле еђе. (Лећасћт. 1. Рад. Рзусћ. Те. 29. 5. 449—58). Он налази једно тројство предмета испитивања психологије, којим се могу не само јединствено обухватити све могућности испитивања које већ постоје, већ оно омогућава и потребно јединство психолошког истраживања. То тројство је дато у нагонском слоју, доживљају и објективном духу (вредностима објективисаним у култури). Ако се узме доживљај не само као природна полазна тачка у испитивању, но и као природна средишна тачка, онда он мора да остане и крајњи предмет науке о души. „Ако се хоће да гради психологија, а не метафизика онда немамо потребе да питамо: којим природним законима подлежи нагонски слој наше душе, него: како нагони долазе до изражаја у личном доживљавању; исто тако не треба да испитујемо: каква законитост одређује објективне вредности, већ: како те вредности задиру у лично доживљавање... Ако је уистину душевно доживљавање, формално и садржајно предмет психологије (свакако не доживљавање по себи, већ оно које је персонално и карактеролошки условљено, од склопова подличних и подличних зависно, јер је у њих уткано) онда се може лако да покаже да психолошке струје данашњице једнострано прилазе овој или оној тачци овог преплетања личности... Психоаналитички правци (Фројд, Адлер, Јунг) кушају да расветле нагонски слој, а духовнонаучна психологија (Шпрангер) куша да ухвати 0о6јективни дух. Пошто обе ове главне струје нису ставиле доживљавање у средишта истраживања, онда Фројдова психологија нужно прелази у „метапсихолошка посматрања о „с ону страну принципа задовољства“, а Шпрангерова наука о души у филозофију вредности“. |

Светозар Ранчић

Ка психологији дечје сујете

Емоционални живот човека је у тесној вези са целокупним његовим духовним животом. Али сама емоција, као издвојен елеменат свести и посебан фактор свесног механизма, далеко је веће важности за свесно развиће но што су то интелектуални елементи. У њему се јавља први немир као ознака процеса сазревања код свих младих бића. Услед трошења снаге за тај процес млада бића ускоро за тим осећају своју слабост и малаксалост. Због тога се млада бића удаљавају психички од родитеља и васпитача, који не познају психологије младости, јер исти не показују разумевања њихових психичких немира.