Učitelj

158 Учитељ

је имало леп штапић и нове ципеле. Њега су позивали вршњаци да се играју. Али, оно им је на то одговорило: „Ја нећу с вама да се играм, нити да се дружим када ви немате играчака као ја; а ја имам и нове ципеле“.

Друго дете, које је имало 4 године, прикупљало 12. шта више, и перја од шарених птица, те их забадало по ивицама капе. И оно је ишчикавало своје вршњаке, јер они тога немају.

Као што се види из досадашњег излагања, питање о сујети је веома важан проблем психологије младости. Оно је од значаја за доба детињства у толико више, што се код већине младих бића склоност проматрања властитих доживљаја није још развила, или се уопште неће ни појављивати. Због тога већина младих бића у доба позног детињства наилази на неразумевање од стране старијих. Њихове слике и претставе које их доводе до самопрецењивања веома штетно утичу на властито изграђивање. Млада бића се инате и пркосе само онима који не познају њихову психичку структуру. У то доба млада бића изложена су опасности сугестивних слика и фантазије за које се везују читаве бујице ниских пожуда и тенденција. И ако се на време не предупреде, већ те слике ојачају, преовладају психичким животом, онда образовање виших етичких и естетичких идеја је онемогућено.

Према томе, стварна је, одн. логичка, нужност, да васпитач мора да бди над развићем својих васпитаника. Он се мора трудити, да још у најранијем детињству скрене дечју пажњу, у колико је то могуће, — на властити душевни живот. На тај начин њихова животна снага систематски се увећава све до пред крај 17 године, у доба адолесценције, када изненада избија психичка криза код извесних младића и девојака. Тада се снаге каналишу и криза са успехом преброди. Најзад и интелигенција детета, као општа способност прилагођавања пред новим проблемима и условима које живот поставља у различитим приликама (Штерн), ни у ком случају не сме се запоставити. Јер у колико се више вежба интроспекција, развија мишљење и уопште снаже снаге водиље у толико се смелије гледа на живот и свет и реализује његова права етика.

Аксентије Гагић