Učitelj

Фридрих Фребел и модерна педагогика 765

Грисхајм. Ту је окупио око себе децу своје браће с намером, да их васпита према својим гледиштима. У томе је заметак његову доцнијем васпитном заводу. 1817 пресели се ради породичних прилика у Кајлау у Тириншкој Шуми и оснује „Општи немачки васпитни завод“. Ту је делао до 1826. Верни његови пријатељи и сарадници на раду били су Лангетал и Мидендорф. С обојицом се упознао, кад је 1818 год. служио у војсци, и придобио их ту за своје мисли. Заводу је припадало и мало имање. На томе имању раде и васпитаници, да ди бе заводски живот тиме што више приближио породичном. Тако ово добро постаје у исти мах поље за вршење ученичких покушаја и вежбања, где се стечено знање преводи у дело. Васпитање у своме заводу водио је по свим начелима, која ЈЕ излагао у својим списима, који су јавности немачкој говорили о његовом васпитним начелима још пре но што је издао своје систематско дело „Васпитање човеково". Циљ му је био да васпита ваљане појединце, који ће у свим приликама живо“ та бити од користи заједници својој. Зато је потребно да појединац најпре буде свестан себе, да упозна себе и наклоности своје те да нађе место своје у својој заједници. „Развити се може свако биће само делањем, радом, а постати свесно себе само опажањем, посматрањем, упознавањем, саопштавањем и упоређивањем свога делања. Разуман постаје човек само радом и мишљењем“. Код свих наставних предмета вреди начело да делање и мишљење иду упоредо. Стичу се најпре проста опажања о стварном животу, у целокупном животу природе, па се онда налазе за ове разноврсне појаве закони, узреци, јединство, те се тако уздижемо од спољашњега искуства до унутрашњега духовног посматрања, од ствари к појму. Пошто се из развитка човечанства види, „да је делања, рад и приказивање раније од размишљања и мишљења О томе и раније од сазнања и знања и друго, да се размишљање, мишљење и знање преобраћало у дело и прихватање, како би нашло своје потврђење, развило се даљеиу савршило 667 настоји он у своме васпитном раду да иде за тим законом људскога развитка па ученик ствара своје мишљење израна према посматраноме предмету, па је то онда живо знање, зна“ ње које даје и буди живот, знање и умење, које се из себе и по себи развија, знање и умење, које пошашви од јединства увек се враћа јединству“. Општа формула наставе у Фребеловом заводу јесте: „Учини то и види што у овом смислу следује из твога поступка, и којем те сазнању води“. Школа и живот не смеју да буду одвојени, а још мање да стоје једна другој насупрот, већ су школа и живот, сазнавање и рад везани у јединство, употпуњују се. Васпитање треба да је у складу са законима људскога духа, али уједно треба да води рачуна о посебном у свакоме васпитанику, да настоји да упозна његову