Učitelj

84 Учитељ

градиво, које одговара дечјем „кругу мисли“. Начело културно-историјских ступњева, које је на овај начин постала одлика Хербартове школе, води своје порекло из области природњачког истраживања. Оно је сматрано као необилазна конзеквенција после Хекеловог био-генетичког закона, у своје време веома запаженог и дискутованог. А тај је закон, као што се зна, везан за једну, у научном раду ретку и по Хекела незгодну историју. Његова је тачност због тога била пољуљана од самог његовог творца. Отуда „начело културно-историјских ступњева“ није наишло на велики одзив. Међутим, при употреби израза „концентрација“ мисли се обично на концентрацију у означеном смислу Хербартове школе: сређивање свега наставног градива под „хегемонијом“ градива из предмета који су у непосредној вези с образовањем морално-религиозног карактера, тј. према религији и подесном градиву из историје и литературе. Ко израз „концентрација наставе“, хоће друкчије да употребљава, дужан је да нам објасни како га употребљава. Министарство просвете ће свакако то учинити кад је у 5 44 Закона о народним школама истакнут тај захтев за извођење наставе. Из тога објашњења ми ћемо сазнати шта оно сматра за стожер, око кога треба концентрисати или наставни рад или наставно градиво, јер се из одредбе не види јасно на који се од предња два дела истога става односи последња реченица: „руководећи се начелом концентрације наставе и активног учешћа ученичког“. Али кад „доследни“ Хербартовци у истицању начела концентрације у вези с активним учешћем ученика у настави виде у новом Закону о народним школама „класичну формулу“ за извођење наставе, онда они или не знају шта је концентрација по Хербарту или подразумевају под тим изразом нешто друго што се не мора слагати с оним што Закон замишља под концентрацијом, али се то ни у једном случају не може сложити ни са Хербартом ни са Цилером, јер тај исти закон узео је за многе крајеве веронауку из руку наставника, који предаје остале предмете, и предао је у руке свештеницима дотичне конфесије. _ Уосталом, употреба речи произвољна је ствар. Сваки их у последњој линији може употребљавати како хоће, само нам мора рећи како их употребљава. Огреши ли сео употребу која је призната и одомаћена, он може постати необичан или