Učitelj

186 Учитељ

схватању различитих покрета у души детета и у схватању педагошког деловања“ (Зјењковски), а то је врло јак разлог да се и учитељи и родитељи одлуче да озбиљно размисле и о дечјем страху.

О појави страха код деце мишљења су подељена. Неки психолози сматрају да се страх јавља у првој години (у првом месецу) живота, а да га изазива „жива претстава опасности, односно физичког и духовног бола (не стварни бол)“, како вели Лоренц. Они, дакле, сматрају „да је страх продукат искуства“. На супрот њима, неки психолози „сматрају страх као атавизам, као остатак искуства наших предака из времена кад су се свега плашили, свугда видели нека чудовишта и страшила, и да би онда са зрелим добом страх имао да престане“. А постоји и треће мишљење. То мишљење заступају на пр. Ттасу и Ушорћ. Они у својој „Психологији детињства“ разликују две врсте страха, и то: „Прво, страх, који је независан од штетних искустава, те се мора сматрати као наследан. Друго, страх, који се производи услед неке душевне слике од опасности“. Они, дакле, сматрају да постоји и наследан (урођен, инстинктиван) страх и стечени страх. Да би повукао јаснију разлику између ових двеју врсти страха, Ерих Клозе назива „страхом само стечени страх, а урођени страх зове „плашња“, јер „само плашња може бити урођена и инстинктивна, страх претпоставља увек искуство“ — вели он.

Генетичка психологија, управо психолог Ватсон утврдио је и експерименталним путем да постоји и плашња (урођени, наследни страх) и стечени страх. Шта више, Ватсон је утврдио и то да постоје само три врсте урођеног страха: „страх од јаког изненадног звука, страх од физичког бола и страх од несигурне подлоге“, а да су све остале врсте страха доцније стечене и да кривица за њихово стицање пада на родитеље.

_ Мора се признати да је ово треће мишљење најтачније, али Ватсонови закључци, иако су продукат експерименталних испитивања, морају се примити с извесном резервом, а никако их не бисмо могли примити као нешто дефинитивно. Ко зна да ли на пр. страх од јаког изненадног звука није у ствари само страх од физичког бола који тај звук изазива у чулном органу и нервном систему новорођенчета, код кога су ти органи далеко нежнији и осетљивији од наших, и, што