Učitelj

190 5 - упитељ

је исто тако велики број и оних који знају како ваља васпитавати па ипак греше, јер родитељска сентименталност однесе победу над разумом. Истина је да је љубав према деци врло моћно средство у васпитању, али она никада не сме да пређе у такву сентименталност, која би била у стању да надвлада разум. Јер ваља увек имти на уму да је васпитање само онда васпитање, ако се управља по извесном плану, који, разуме се, претпоставља разум. Превелика сентименталност родитеља иде тако далеко да од деце ствара формалне заробљенике. Из страха да се не би оклизнула и пала, или да им се не би догодила каква друга несрећа, деци се забрањује сваки слободнији покрет, а у случају да им се допусти извесна слобода, онда се због најмање евентуалне повреде, па чак и због обичног пада (без последица) узбуђује цела кућа. Деца васпитана овако и у оваквој атмосфери неће. бити у стању да приме живот онакав какав је (и са свима грубостима његовим) и биће вечити несрећници, који ће у много случајева завршити самоубиством, ако евентуално њихова здрава природа не успе да на време парира настрани утицај родитеља. У таквој атмосфери и на тај начин васпитавају се мекушци, плашљивци, сентиментална створења, са разноврсним рђавим особинама од којих су неке незгодне, штетне и по само друштво.

Да би могли васпитавати своју децу, родитељи и сами морају бити васпитани да могу владати собом. У најтежим, најкритичнијим моментима родитељи морају савладати своја родитељска осећања, и то баш у интересу саме деце, јер од држања родитеља зависи и држање деце. Ваља увек имати на уму да је моћ примера у васпитању веома велика, а нарочито онда, када као пример служи сам родитељ и када су у питању мала деца, која су већ по природи склона подражавању. „Постоји сигурно велики број деце, која су слободна од тога страха све донде док не претрпе утицај рђавог примера (страх од непогода код одраслих) и погрешног васпитања“ —- вели на једноме месту Ерих Клозе.

И моје дете се често у игри спотакне и падне, или се на неки други начин повреди, и то тако да му од повреде некада одскочи и чворуга или пак поцури крв, али је редак случај да се од повреде препадне или од бола заплаче. У