Učitelj

162 Учитељ

#59 > 28. 7 8587

трамо га нечим, што се може дотерати према сврси, којој треба то дело да послужи. Према томе ми смо данас прешли из некадашњега стања педагошке наивности у стадиј критике. Ми наиме данас не гледамо на методе васпитања и образовања вером у њихову апсолутну вредност, већ стојимо према њима на критичном стајалишту и испитујемо њихову релативну вредност у поређењу с осталим методама те врсте и у односу према сврси којој су намењене. Но то још не значи никако, да и у данашње критично доба нема наивности у гледању на нове методе образованога рада. Свагде, где превладава вера, има и наивности и догматизма, управо у оној мери, У којој се испољава вера као основни покретач рада.

Посматрајући тако наше односе према савременим педагошким покретима и настојањима можемо јасно да запазимо два истакнута начина наивнога гледања на савремену педагогију. Један од њих јесте природан и потребан, а због тога и неуклонив, па га морамо и потпуно респектовати. То је онај начин гледања, којим посматра свој рад сам покретач неке нове методе којом гледа своју методу њезин зачетник. Па макар његов ради био заснован на критичној подлози, то је ипак његов поглед помогнут вером, и то управо толико, колико има у његовој методи нових елемената. Нема сумње, рад је свакога данашњег методичара заснован на критицизму, но тај критицизам достиже само дотле, докле се он односи на проучавање осталих метода. Колико је такав покретач проучио остале методе и уочио њихову битну вредност, толико је његов рад и критичан. Но колико је његов поглед на остале методе непотпун, а можда и погрешан, толико има наивности и у његовој методи и у његову гледању на њу. Све то чини подручје његове вере, све то није његово знање, које је ЈЕ“ дини основ критицизма. Наравно, да у томе има своје одређено место и интуиција, па да она у оном подручју вере има. позитиван карактер, премда се не може истакнути као критицизам. Интуицијом долази се до правих и позитивних резултата, но доклегод су такви резултати некога настојања само чисти продукат интуитивнога гледања, дотле су они од хинотетске вредности, њихова сигурност оснива се на вероватности, дакле имају у себи већи део вере неголи знања. То је тај први начин наивнога схватања, и тај је начин, како већ реко--