Učitelj

Активна школа · 165

гика, јер се његови принципи спомињу још у доба хришћанства, ренесанса и француске револуције. Али активна школа имала је своју еволуцију и своје базе. Те базе су: историјске, философске, биолошке, психолошке и етичко-социолошке.

Историја нас потсећа, да су још педагози класичари били претече активне школе. Тако је Сократ са својим евристичким методом био једини антички педагог, који је имао идеју о активном методу. Доба ренесанса, међутим, може се сматрати као доба почетка активне школе по педагозима Раблеом, Монтењом, Баконом и Картезијем, после којих наилазе Коменски, Лок, Русо, Салцман, Песталоције, Фихте, Фребел, Дистервег и Спенсер.

Рабле је заслужан за активну школу што је у васпитању давао места интуицији, играма, ручном раду и шетњама. Монтењ вели, да васпитач мора сматрати ученика као један слободан дух, који се не образује речима већ сопственом акцијом. Бакон је ставио на базу новог васпитног система посма_ трање и искуство. Коменски излаже принцип активности у појму, да се у животу мора по нешто учити радећи. Лок истиче дечју тенденцију ка слободној активности, док је цео Русовљев рад прожет духом активне школе. Фребел дише пуним плућима активности а Дистервег тражи, да васпитач поштује дечју индивидуалност.

Философски основ активне школе налази се у волонтаристичкој философији Шопенхауеровој, Ничеовој и Паулзеновој и философији Фихтеовој, Шилеровој, Дјујовој итд.

Принцип активности налази своју биолошку интерпретацију у факту: |, што свако биће, како оно најниже тако и оно највише, на спољашње импресије одговара изражајима; 2, што постоји процес прилагођавања физичкој околини са биолошким релацијама; 3, што постоји прилагођавање социјалној околини са психичким реакцијама. Тако је постала биогенетичка теорија у васпитању, коју је изложио Хекел и доцније прихватио Стенли Хол и Дјуј. У педагогији том су се теоријом служили Хербарт и Цилер при излагању наставног програма а од новијих Феријер, Клапаред, Монтесори и Декроли, не рачунајући ту и Американце.

Психолошки основ активне школе налази се у факту, да је психологија помоћна наука педагогике и пошто она долази