Učitelj

166 Учитељ

рана _____________-

до закључка, да је дете активно биће, онда се оно може и развијати само активношћу, вежбањем и игром. Познати су нам чак и психолошки методи за посматрање ученика, биографске карте, као и они многобројни захтеви за изучавање индивидуалност. Али индивидуалност није у сваком месту и простору индентична, јер је подложена разним утицајима. Свака нација има своје географске, историјске, политичке и културне одлике и тежи националној индивидуализацији.

Социолошки основ активне школе је у томе, што човек постаје такав само помоћу друштва, јер изолован човек од социјалне околине је једна апстракција. Због тога је потребно

васпитање, које ће образовати индивиду за социјални живот " и ту теорију заступали су Наторп, Кершенштајнер, Барт, Диркхајм, Дјуј, Роман итд. “7

Педагогика при утврђивању васпитног циља, мора се обратити на етику. Активна школа ишла је тим путем и за свој циљ истакла образовање моралне личности као идеал друштва. Таква личност мора да буде стваралачка и да свој развитак налази у активности, чији је производ култура. А васпитање, које ће да образује моралне личности, мора да развије код ученика есенцијалне особине: слободу, активност и стваралачки дух.

Многи педагози различито су тумачили појам активности, али кад се говори о активној школи, онда је јасно, да се мисли на психичку активност. Такву активност ми опажамо у два облика: једна се манифестује у телесним покретима, друга остаје локализована у духу. Прву би могли назвати мускуларна а другу психичка активност. Између њих постоји тесна веза. Прва тежи трансформацији спољашњег амбијента, дру га куца у унутрашњост човечју. Активна школа придаје нарочиту важност психичкој активности и ЊУ истиче као свој идеал.

Али какав. је карактер те активности» Свакако да је то једна врста осећања напетости, духовног напрезања, да се постигне известан циљ, осећање у коме посредује воља и паж ња. То је затим једно осећање потребе за стварањем, јер активни дух је стваралачки, продуктиван и у стварању налази свој живот. Наравно, да овде мислимо на слободну а не на при: сиљену активност. Али код детета не постоји та слободна,