Učitelj
"~
Укупна настава ~ 255
· у другу, који захтевају за мало часова исто тако нагле духовне
промене. Улажене у више разних научних области, неповезаних у једну органску целину, води једном сумњивом сваштарству, једностраном знању и то све на штету образовања духа, срца и воље. Оваквом наставом развијају се дечје снаге само једним делом, једнострано, док она треба да развије све снаге код деце и да их сконцентрише.
9. Рашчлањавање наставе на множину разноврсних предмета је неприродно и непрактично на елементарном ступњу наставе, јер не одговара животу; напротив, оваква настава одваја од живота и тим спречава право интересовање код деце. До душе дете сазнаје при таквој настави свакојаке појединости из најразноврснијих области, али се на тај начин не уводи у стварно разумевање животних односа и не вежба се, да се у њима уме снаћи.
Из свих горе наведених разлога захтева се, да се место досадашње непсихолошке елементарне наставе заведе један начин наставе, који би био природан, неусиљен и практичан, наиме укупна настава. Ради тога се тражи и пуна слобода васпитача у распоређивању градива и извођењу плана рада не према. распореду часова и унапред одређеним предметима, већ према стварној и психолошкој зависности појава, које су одређене животном целином.
Повезаношћу и унутрашњим јединством наставног градива потпомаже се јединство духа, свести а затим и јединство моралне воље и рада. Психологија нам потврђује, да се јака воља образује само концентрацијом целокупног духовног живота и да. сам дух тежи да доведе у везу све претставе да би било духоввог јединства. Према томе говори се о психолошкој и етичкој концентрацији. Прва захтева, да се све повеже са свим, а друга, да се све веже са једним, наиме са моралношћу, а састоји се у томе, што се целокупна настава изводи са једног јединственог“ етичког схватања.
Психолошка концентрација се изводи на тај начин, што се полази од једног градива ширег обима, које се налази у дечјем искуству и одговара дечјем интересовању, па се од њега прелази на поједине ствари, које имају узрочне везе. Све то несумњиво произлази из оног градива од кога се почело. Тако се напр. у настави природних наука не изучавају поједини објекти без: