Učitelj

Ле пер Жирар 204

треба табле, рад с читавим разредом што живљи и што активнији, брза питања. Што се сократскога метода тиче, Жирар му признаје његово велико значење, препоручује га, али уједно, | опомиње да се и у томе ваља чувати претеривања. Као опрезан методичар он саветује да се држимо златне средине, и да пазимо да из једне крајности не упаднемо у другу.

Значајно је да је отац Жирар истаако једну мисао коју у најновије доба заступа знаменити сувремени педагог и познати пацифиста, Фридрих Вилхелм Ферстер (КОгзфет): сви наставни предмети треба да буду елементи моралног васпитања. Али 'има и велике разлике ·између Жирара и Ферстера у том питању. 5

„По моме најдубљем уверењу свако елементарно дело за децу треба да буде средство за васпитање |моралној]. Ако се оно ограничава на то да даје знања, ако се ограничава на то да развија подобности ученикове, ја могу одобрити ред и живот које је писац ставио у свој рад; али ја нисам задовољан њим. Мене штавише вређа када находим само учитеља језика, природне историје, географије итд. а очекивао сам много више: наставника омладине који образује дух да би образовао срце.“ (Ехрисаноћ да рјаг Емђопта еп 5швве — Објашњење плана у Фрибуру у Швајцарској, 1817.)

У своме практичном делу отац је Жирар већ у самом натпису обележио ту своју мисао (Сошв ефисанг Ае Ја Јапопе татегле је — Васпитни течај матерњега језика).

(Отац Жирар тражи да граматика отпочне с опажајном („очигледном“) наставом, са предметима (Јјесоп5 де сћове5). Ученик нека прво именује предмете које познаје, лица, животиње, ствари, и нека на њима упозна појмове о заједничкој и о особној именици, о роду и о броју (једнини и множини). Затим треба изазвати ученика да сам изнађе физичке, интелектуалне и моралне особине (квалитете) предмета и тако се упозна с описним придевима. И именујући сваку особину нека се ту већ деца навикну (као и касније код суђења), да одговорају на питања: Да ли је то доброг Да ли је то зло» — Ту се заиста можемо запитати: Да ли је то добро да децу и у тим случајевима питамо „да ли је то добро“ > Колико би било да је морално васпитање од значења, колико би било да се истиче чак и као циљ васпитања, ипак се. сваком предмету у настави мора дати што