Učitelj

278 Учитељ

је његово, и настава се не сме задржавати у свом природном развију. Задржавањем, прекидањем природнога тока, прелажењем на друге ствари, заинтересованост у ученика би се замарала и губила. У настави се мора избегавати што није природно и што није на свом месту. Ако се концентрација (или корелација) не да извести лако и природно, то она није на свом месту и отежава наставу, постиже дакле управо противно од онога на што смера. Задатак је настави у првом реду да не раздваја што је сродно, да се доводи силом у везу што је сасвим одвојено и што би одвело пажњу сасвим на другу страну.

Када се науче битни: делови реченице (слагањем именица и придева), приступа се учењу саме реченице и стим учењу глагола. Жирар је ту поставио правило које је касније примењено нарочито у страним језицима, да се коњугује увек у реченицама. Одређени начин (индикатив), заповедни начин, неодређени начин и глаголски придеви уче се пре погодбенога и, савезног начина. — Тај би се његов захтев још и могао какотако примити, али не и други, да се прво пређу прости облици свих коњугација, јер би стим читање (у страним језицима) било јако задржано, а у матерњем се и ређи облици прелазили пре обичнијих и познатијих (н. пр. перђашње несвршено и свршено пре прошлога).

Његова је критика школских граматика сасвим умесна, и он не остаје само на њој:

„У свом првом делу, граматике износе врсте речи и дају брзо дефиниције, поделе и променљиве облике, што носи са собом једну легију термина који су сасвим непознати деци. Други део тих граматика поново узима те исте речи истим следом, и на сув начин сређује њихову примену у реченицама: дуга и сувопарна теорија која остаје за децу без икаква интереса.“ „Мој се рад битно разликује од граматика што се стављају деци у руке. Када се пишу граматике за одрасле, онда се можемо држати дефиниција, подела, правила и њихових изузетака... Али онај, који пише за децу, мора имати у виду васпитање духа и срца, и према томе циљу управљати пут и облик наставе. Пут мора бити строго прогресиван, и ученици се морају, од почетка до краја, узајамно помагати да сами створе своју граматику.“