Učitelj

280 Учитељ

Конпере вели за Жирара да је био независан ученик Песталоцијин и да је био у првом реду међу онима који су покушали да племенитим чуством и узвишеном мишљу оживе при. видно тако ниску наставу у основним школама. Наводи из Вилмена основни принцип његова система који је био у том да за сваки рад памћења или суђења веже једну религијску или моралну лекцију, један душевни покрет; оно што се обично назива настава, штиво, граматика, језиковна анализа, за њега је само облик, оквир у који он тежи да унесе једну по једну од главних истина савести и вере тако да основна настава, коју он даје, садржи читаво рлигијско и морално васпитање (КарротЕ де УШета 5ш 1 опугаве ди Р. Отатд)“

У истом спису вели Вилмен:

„Где трајање наставе треба да буде кратко и њезин предмет ограничен, ту је пре свега стало до тога да метод буде добро изабран: јер од избора ће зависити и само васпитање. Ако је тај метод чисто технички, ако му је искључиви циљ читање, писање, и правила граматичка и аритметичка, дете ће из пука бити мало образовано, а нимало васпитано. Један тежак задатак оптерећава његово памћење а да не развија његову душу. Један нов поступак стављен му је на расположење, једна му је нова радионица отворена, да тако речемо; али траг тога образовања неће бити дубок, изгубиће се штавише понекада, јер неће бити примене и вежбања и неће се дотаћи моралнога бића које ће се губити у монотоној вредноћи и у претераној заморености од телесних радова. Једина, права је народна школа она у којој сви елементи наставе служе култури душе, и у којој дете постаје боље стварима што их учи, и начином на који их учи“ 2

Тај је циљ поставио отац Жирар за свој васпитан рад и за васпитни рад уопште, а до којих је резултата дошао, то нам казује његов следбеник, пастор Навил, у већ споменутом. свом делу:

„Он је васпитавајући створио омладину, да сличну њој можебити не би могао показати други град на свету. С дубо-

+ В. Сотрауте, Шазоте стидис дез досттезае/ вбаисаћоп ет КтатсеФерића Је зерлете з1есје.“ Ратз5 1883. Стр. 372. и 343.

2 Да се не осећа одјек италијанских Жирардиста и у најновијој италијанској реформи Ђентила и Мусолиније 2