Učitelj

314 Учитељ

привлачан и занимљив као и у којој мери треба га употребити. Модерна педагогија, вели писац, нарочито истиче директну, очигледну и практичну методу рада. Тога ради и не пружати никада детету вербалну наставу, него му увек пред очи изнети предмет кога означујемо речју. Не истицати унапред реч која би раздвајала дечији дух од предмета. Материјална очигледност јесте основа васпитања.

Исто тако наставник мора водити рачуна и о интелектуалној и моралној очигледности, коју уноси дух у непосредни однос једне са другим апстрактним идејама, друге са идејама моралним.

Оно што нарочито истичу модерни педагози јесте: акција. Школа мора учинити дете способним да учи из своје иницијативе. да своје усавршавање наставља својом вољом. Само делањем стечено знање дубоко се таложи у души васпитаника. Дете зна само оно што је прошло кроз његова чула, мозак и кроз његове мишиће. Другим речима разуме и схвата само оно што је радило. Стојећи на овом становишту, писац набраја посебице по предме"тима како и на који начин може наставник да изазове код ученика акцију за конкретним изражавањем свога знања.

Одмор и школски излет. Одмор је за децу неоходно потребан из разлога телесне и духовне хигијене. Игра подстиче функције мозга. Игра је у истини васпитно вежбање. Она је школа карактера, школа друштвеног морала. У њој се деца уче лојалности, подвргавању вођи, реципрочној правичности. Деца се у игри осећају солидарном. У игри будући човек учи друштвени живот.

Разредни излети су исто тако важни по правилно васпитање детета. Још у ХМЕ веку Рабле је био предвидео разредне шетње бар једанпут месечно. Једнога лепог дана у месецу деца су раним јутром обигравала град и поља где су проводила по цео дан забављајући се у природи и посматрајући је у разним њеним облицима.

Учитељ и родитељ. Задржавајући се опширније на овој глави, писац нарочитим акцентом подвлачи значај колаборације дома и школе. Ако иста не постоји као прешна потреба и наслон једних на друге у заједничком циљу за добро детета, онда су и резултати доведени у питање.

Ова колаборација нужна је на првом месту из разлога " дисциплине. Ако родитељи повлађују у стварима које школа забрањује дете губи појам о потреби разредне дисциплине и углед учитеља у његовим очима пада.

Она је потребна и из самих обзира према детету. Народно васпитање може имати само тако успеха ако за њега породица припрема земљиште, подражава га и допуњује га. Ако породица није савезник школе и рада у њој посао на васпитању детета го"тово је онемогућен.