Učitelj

.

Домаћа књижевност _ 385

учитељева има три главна услсва сугестивног утицаја: имитиграње, потврђивање и понављање.

Примена сугестије у васпитању је огромна, разноврсна, а у неким случајевима чак и неопходна. Правилно васпитање се данас не може ни замислити без примене педагошке сугестије. Да наведемо само неколико случајева, где је она неопходна. Ту до-

"лазе прво зараза онанизма и друге аномалије полног карактера.

Затим разне моралне аномалије, као што је клептоманија. И дечје лажи успешно се лече једино сугестијом. Поред овога, сугестија утиче и на интезивност пажње, као и на развијање ин-

тереса. У овом погледу вршени су многобројни експерименти, и «свуда се долазило до успешних резултата.

Сугестибилност код деце је веома велика, код млађе деце је много већа него код старије. Чести су појави тзв. „психичке

епидемије", које могу да буду катастрофалне. Позната је таква

епидемија дечјег крсташког рата из 19212 кад су деца, против

воље својих родитеља бежала за Свету Земљу да ослободе

Христов Гроб. Сугестија утиче и на дечји ум. Под утицајем про-

читаних књига, деца предузимају сваковрсне авантуре, па и нај2 грубље злочине. Врло су чести дечји злочини из подражавања,

сугестије (у Русији позната дечја игра „Столипин").

Далеко би нас одвело кад бисмо цитирали све примере.

Наша је намера овде само да укажемо на један важан факат, у

жељи да он постане предметом што живљег интересовања. Дело В. Бехтерева, реномираног руског научника, рађено

озбиљно, стручно и на широкој основи, вредно је свеколике пажње. А превод В. А. Пејхеља је коректан и течан: чита се као

оригинал. Госп. В. А. Пејхељ је од оно мало наших људи, које

"време није прегазило и који је у педагошком погледу потпуно

савремен. Посао на коме он тако предано и одушевљено ради,

више је него симпатичан. Он је солидан педагошки радник,

који је увек у контакту са развојем педагошке науке, а који тиме и нашој педагошкој науци убрзава динамику. Ову његову књигу препоручујемо читаоцима.

· Сима С. Цуцић ·

Магодпа зфагћа, зу. 22, Кај. 1Х. Лартеђ, 1930 год. — Род пите уота. [-т Јовтра, Мајавомтса, ртотезога (литегз еја, 'Дал и Лавтеђи Матодпа затта, сазортв па 1абопји 1 етојоо ја Јижић Зотепа. Род. “мо ет. екопотав реШКалпа. штеди к је изрео да. тада. п тока од озат оофта 16 зуетака, оте пашспе ефајје: 1—8, 10, 14, 16, 17, 19—92. Када је сазорја розфђао ојазшкот Мигеја отада Уастеђа 1 Етогтајз Ко тигеја и Лартеђи озјептао је зуој орзђапак. О рофтећ; оуаКког једпог бахорјза пе еђа, па-

тобно 150сан Кад зе пжте и оба. да је уМо бовалја отада, 17

Кићиће 1уђомје пабеса, патода, зпааиа Чејота ртораја 1 да рто- | рада. ртед пат оста. Ваглоутепа, отада. 12 дићоупе 1 таафемУчитељ 25