Učitelj

84 Живојин С. Ђорђевић

цију, да се што више научи и зна; у њима влада претеран интелектуализам или т. зв. дидактички материјализам. И сувише искључиво се васпита за саму ваљаност у будућем позиву а мало за ваљаност грађанско-позивну. Смисао за заједницу упознаје се у школи само платонски т. ј. помоћу идеја датих у историјским примерима. Доживљавања у свакодневном активном деловању У једној заједници није било. Зато није ни мало ретка појава, да је неко врло учен човек, добар теоретичар и практичар своје струке, али врло бедни грађанин своје државне заједнице.

За решење проблема о коме говоримо услов је пре свега одређеност и јасност програма за остварење, потом упућеност и извежбаност наставника у његову спровођењу. На једном и другом пољу постоје данас врло значајне новине које треба најпре упознати ради сопственог духовног усвајања, а по том их оствари“ вати ради стицања искуства и даљег проширења и усавршавања.

Пре свега треба оборити раширену и одомаћену опасну заблуду да је грађанско васпитање идентично са грађанском поуком (коју данас имамо у програму). Када би грађанско васпитање изједначили са грађанском поуком признали би да је најбољи граЂанин онај који има највише грађанског знања. А то очигледно није тачно исто онако, као што није тачно да је најрелигиознији онај који најбоље зна катихизис и библију. Грађанска знања су свакако један од важних елемената овог васпитања, али не једини. Много више користи ако се по захтевима Џ. Дјуи-а цео школски живот преудеси и организује као држава у маломе. У овом случају имамо упражњавање, доживљавање и навикавање на живот у уређеној заједници. До сада је врло мало учињено на томе, да се народна школа учини сличном јавном животу. У једном академском говору ово је назначио још Етејсћетт уоп Зеш л, министар просвете Фридриха Великог.

Најлепши пример успешног рада на државно-грађанском васпитању имамо остварен у Удруженим Државама Северне Америке. Оно што тамо чине велики градови од пре 90 година, да би милионе досељеника из свих делова света, што је брже могуће, преобразили у грађане који мисле и који су испуњени осећањем заједнице, беспримеран је случај у историји васпитања. Тамо се чине ванредни напори у организовању и издржавању разних школских установа, за децу и одрасле, које имају превасходан задатак, да струју људских маса која стално притиче асимилирају новом државном савезу.