Učitelj

Нове књиге и листови 475

лико је он оправдао свој наслов „Народни просветитељ“. Затим долази чланак „Народно просвећивање и трезвеност“ — предавање које је на Сабору народних просветитеља у Београду 28 августа 1931 држао г. М. Ђ. Поповић; „О срећи“ чланак Милоша П. Павловића, учитеља; „Значај и важност помоћних школа, од М. В. Матића; „Учитељ“, од Бл. Т. Недића; Смрт Ђорђа К. Стајића; „Књига је проговорила“ и Књижевност. — Годишња претплата на „Народни просветитељ“ је 30 динара.

Недељко Дивац: Маша средња школа пред јавношћу. (Прештампано из „Гласника Југословенског професорског друштва за јануар 1982 г.). Београд, 1932.

Поводом расправљања о нашој средњој школи у београдским дневним листовима, у којима су за недовољан успех средњошколских ученика упућене замерке средњој школи и њеним наставницима, написао је г. Недељко Дивац, професор и претседник Југословенског професорског друштва, брошуру „Наша средња школа пред јавношћу.“

Г. Дивац не мисли да о нашој средњој школи не треба ра« справљати у јавности, он томе није противан; само мисли да се о тој нашој значајној просветној установи не може у јавности расправљати ма како, већ објективно и са свима потребним обзирима, да расправа не произведе нежељена дејства баш по саме ученике, ради којих се цела расправа и води. Г. Дивац вели да у поменутој дискусији преко јавности, ни један ни други захтев није проведен и онда доказује зашто тако мисли. Јер, нити је у нашим средњим школама толико самоубистава код ученика, нити је толико много случајева освете ђака према наставницима због оцена, што је изазвало дискусију, да треба говорити о моралној кризи средње школе, и да је то требало да буде повод овим расправљањима, јер средња школа таквих неколико случајева не би могла да отклони баш ни поред све бриге да их не буде.

Даље г. Дивац одговара на замерке учињене због истеривања слабих ученика на крају првог полугођа. Вели да сви ђаци вису за школу, што не значи да нису ни за друге послове, и да су морали бити удаљени од школе. За ове ђаке, нарочито за оне испод 14 година, велика је незгода са социјалног гледишта, али за то не треба кривити наставнике, јер је такво школско уређење.

Затим г. Дивац говори о диференцијацији школа и вели, да су средње школе ипак потребне баш и поред најбоље диференцијације школа, јер за сваку стручну школу ипак је потребно више опште образовање, а оно се може повећати само у вишој народној школи или у грађанским школама или опет у средњој школи.

Одговарајући на приговоре о преоптерећености ученика наших средњих школа наставним програмима, г. Дивац каже да наши ученици нису преоптерећени наставом и да је то утврђено баш